Jedu picu i testeninu, ne dobijaju na težini i ostaju u formi: Dok mi pravimo greške, Italijani čuvaju tajnu

Jelo u Italiji je pravo slavlje ukusa, a iako se čini da bi glavna jela poput testenina ili pice trebalo da budu razlog gojaznosti Italijana, zapravo je potpuno suprotno. Uprkos tome što jedu kasno, obično uz čašu vina, Italijani uživaju u vitkoj figuri i odličnom raspoloženju. Koja je njihova tajna?

Dan počinju jednostavnim doručkom i kafom, obično slatkom. Na primer, za doručak Italijani jedu brioš, koji je kod nas poznat kao slatki francuski hleb, sa puterom i jajima ili sa voćem i džemom, a piju kapućino kupljen u obližnjem baru. Na Siciliji stanovnici jedu granitu, odnosno ledeni desert koji začine kafom, pistaćima ili bademima za doručak. Dakle, to nije lagana ili niskokalorična hrana. Ono što je važno u ovom slučaju je porcija, koja je mala. Italijani se ne prejedaju na početku dana. To je zato što se večera još uvek vari do podneva, koja se u Italiji sastoji od-do četiri namirnice.

Večera se, pak, jede kasno uveče u Italiji. Obroci su takođe praćeni vinom i dugim razgovorima. Niko nije u žurbi ili pod stresom. Situacija je stoga potpuno drugačija nego u drugim zapadnim zemljama, gde se obroci jedu na brzinu, obroci za doručak se jedu do kraja, a večere su ponekad male ili potpuno izostavljene.

Italijani poštuju fiksno vreme obroka

Vreme obroka je sveto u Italiji. Ručak se obično jede u 14 časova, a večera ne pre 20 časova. To nije zbog njihove samodiscipline, već zbog kulturološkog tabua. Italijani ne jedu van ovih sati, čak i ako osećaju glad. Ovo se dešava, između ostalog, jer u Italiji ljudi vole da se sastaju da jedu zajedno i da provode vreme uz dobru hranu i razgovor.

Sveži i prirodni proizvodi

Italijanski meni je bogat povrćem, svežim voćem, maslinovim uljem, ribom, orašastim plodovima i morskim plodovima. Jelovnik je stoga zasnovan na mediteranskoj ishrani, ali je praćen brojnim odstupanjima. Kao što smo već pomenuli, ne manjka ni visokokaloričnih jela, poput testenina, pica, čokoladnih deserta i sladoleda. Sve ovo je pripremljeno od svežih, visokokvalitetnih proizvoda. Italijani jedu malo prerađene hrane, a grickalice koje jedu s vremena na vreme, značajno se razlikuju od onih koje jedu, između ostalog u SAD-u ili Zapadnoj Evropi.

Pravilan izbor sastojaka i njihove proporcije

Italijanska pica se značajno razlikuje od one pripremljene u Srbiji. Na njoj se nalazi nekoliko sastojaka (3-4 proizvoda), a testo je delikatne i tanke strukture. Na njemu nećete naći tonu sira, ali poslastica se bukvalno topi u ustima. Testenina, pak, nije prelivena sosom. Na tanjiru ima puno paste i malo sosa. Štaviše, važan je i način pripreme. Testenina se kuva samo u vodi sa solju, bez maslinovog ulja - pasta treba da bude al dente, odnosno, kako samo ime kaže, blago tvrda i elastična.

Italijani u jelima odvajaju i proizvode od proteina i brašna, tako da ne moraju da se nose sa problemima varenja i neprijatnim osećajem sitosti. Na primer, za prvo jelo naručuju testeninu, a za drugo biraju jela sa mesom u glavnoj ulozi. Zanimljivo je da Italijani piju vodu samo između obroka. Izbegavaju kupovinu gaziranih, zaslađenih pića, voćnih sokova ili mlečnih šejkova. Uz obroke biraju vino ili pivo.

Da sumiramo, figura Italijana je rezultat poštovanja kulturnih navika, a ne grickanja između obroka i praćenja vremena obroka. Pored toga, nedostatak žurbe i nizak nivo stresa, koji su rezultat italijanske filozofije sporog života, doprinose tome da se ne goje.

BONUS VIDEO: