Francuski književnik Balzak jednom je tvrdio: "Muškarac ne sme u brak pre nego što prostudira žensku anatomiju i očima secira telo barem jedne žene". U njegovo doba, početkom 19. veka, to je muškarcima možda i bio težak zadatak.

Ali, od 1951. u Parizu to više nije problem. Alan Bernardin, zaljubljenik u žene, senzualnost, avangardnu umetnost i ples, tada je osnovao kabare "Krejzi hors" (Le Crazy Horse) u kojem je od prvog dana apsolutno sve posvećeno kultu žene, njenom telu i burleski.

Kroz klub je do danas, u 60 godina postojanja, igralo 650 plesačica, svake godine stigne više od 500 prijava za posao, ali se prima samo 20 najboljih devojaka, a klub je na kulturnoj karti francuske prestonice postao nezaobilazno mesto u kojem uživaju “Balzakovi” muškarci, ali i dame koje cene umetnost i lepe žene.

"U Zagrebu ćemo izvesti esenciju najboljeg što je u 'Horsu' nastalo od njegovih početaka. Svaka je predstava misterij za sebe, ima poruku za svakoga i ostavlja prostor za stvaranje ličnih emocija. Zato publici ne mogu da kažem šta da očekuje, ali sam sigurna da će svi kući otići s pulsirajućom slatkoćom šampanjca u mislima i telu", kaže u ekskluzivnom intervjuu za "Večernji list" Svetlana Konstantinov, trener i menadžer trupe, bivša plesačica "Krejzi horsa".

Audicija je rigorozna

Na strogim audicijama upravo je ona ta koja bira devojke koje će postati članice ansambla, a svaka od njih mora da zadovolji stroge fizičke kriterijume koje je postavio osnivač kluba.

"Devojke moraju biti visoke između 168 i 175 cm, grudi im ne smeju biti premalene ni prevelike, takozvane - šampanjske grudi. Zadnjica mora biti obla i visoko podignuta, a važan je i lep tonus kože. Silikonske grudi i plastičnom hirurgijom korigovano telo su nedopustivi.

To nije zato što smo protiv estetske hirurgije, baš suprotno, ali plastika ne prolazi na našoj pozornici i pod našim specifičnim osvetljenjem. Naš cilj je da slavimo prirodnu lepotu žena", kaže Svetlana.

Svaka devojka koja se pridruži trupi dobija scensko ikoje im bira Svetlana u dogovoru s direktorom kabarea Andreom Daisenbergom. Sve su školovane plesačice i moraju biti u kondiciji.

"Devojke treniraju pet ili šest sati svakog dana osim vikendom. Kabare radi svakog dana ima po dve predstave, a subotom čak i tri. Sada imamo 17 plesačica u stalnoj postavi u Parizu, i njih 12 u pripremi koje uskaču u slučaju bolesti ili godišnjih odmora.

U Las Vegasu imamo još 14 devojaka. Da bi bile primljene, moraju imati najmanje 18 godina, a na pozornici ostaju i po deset godina. Izvan scene svaka od njih ima svoj život i momke, a najčešći razlog njihova odlaska uvek je želja da osnuju porodicu."

To nisu obične striptizete

S obzirom na to da devojke nastupaju nage ili imaju tek oskudne kostime, nezaobilazno ih dovode u vezu sa striptizom.

"'Krejzi hors' nema nikakve veze sa s običnim striptizom. To je umetnost okružena prekrasnom muzikom i rasvetom, predstavljena inteligentnim koreografskim rešenjima. Plesačice su profesionalne, umetnice, a biti deo ovog kabarea prava je čast."

Muškarcima je strogo zabranjen ulaz u garderobu plesačica, a kontakt s njima gotovo je nemoguć.

"Kada u klub dođu poznati gosti, devojke se s njima fotografišu za klupsku arhivu, ali i u tim situacijama one ne komuniciraju s poznatima. Potpuno su zaštićene od ljudi koji posjećuju šou i posebni taksiji voze ih njihovim kućama odmah posle nastupa."

Poslije Zagreba devojke nastupaju u Moskvi i Ženevi, a doza senzualnosti uz šampanjac košta 425 kuna (58 evra).

(MONDO)