Kada neko blizak premine, jedno od pitanja koje se često postavlja, jeste šta raditi sa njegovim stvarima. Mnogi Srbi se u takvim trenucima vode tradicijom, verovanjima ili ličnim osećajem. Neki ih odmah sklanjaju iz kuće, dok drugi čekaju određeni period, verujući da nije dobro žuriti. Postoje i oni koji posebne predmete čuvaju kao uspomenu.
Ova dilema često donosi emotivne izazove. Ima li mesta sujeverju i strahu, a šta kaže naša kultura na pitanje šta bi trebalo raditi sa ličnim stvarima pokojnika, otkrio je u emisiji "150 minuta" na Prvoj etnolog i antropolog Aleksandar Repedžić.
"Sve zavisi od kraja do kraja. U srpskoj kulturi sama odeća ima jako magijsko dejstvo. Svakako, moramo da znamo da se sama odeća u različitim kulturama daruje pokojniku. Tako, na primer, u vlaškoj, na 40 dana daruje se pokojnikova odeća, a onaj ko prima odeću, predstavlja pokojnika na pomani, odnosno daći. Toga nema, na primer, u srpskoj kulturi.
A na daći od pola godine i na godinu dana, daruje se nova odeća i kupuje se specijalno za tu priliku. Takođe, odeća u narodnoj religiji, i kod Srba i kod Vlaha, ima magijski aspekt i nije dobro sahraniti tuđu odeću s pokojnikom jer se veruje da će ta osoba, čija je odeća, biti zavezana ili će biti bolešljiv", rekao je etnolog.
Šta bi trebalo da uradite s odećom pokojnika?
"Ili da se pokloni ili je nosite, zavisi ko šta voli... Moramo da shvatimo kako je nekada bilo. Danas se garderoba kupuje na kilograme i mi smo deo potrošačke zapadne kulture, a ranije to nije bio slučaj. Ranije ste imali dva komada odeće, jednu za vašar, a drugu radnu i odeća je morala da se koristi", rekao je Repedžić, a na pitanje da li odeća pokojnika može da donese karmu, etnolog je odgovorio:
"Ne može vam odeća ništa, to je autosugestivno, to je od čoveka do čoveka. Nikome ne može odeća da naudi".
Šta bi trebalo da uradite sa cipelama pokojnika?
"Znate kako, u antropologiji i srpskoj kulturi nema toga šta se radi sa cipelama. Iz higijenskih razloga ne bi trebalo nositi, svako ima različito gazište. Toga jednostavno nema u srpskoj kulturi. Cipele kao cipele u pogrebnim običajima imaju veliku ulogu posebno kod Vlaha jer se pogrebnim pokrovom one ne pokrivaju da bi pokojnik mogao da hoda na onom svetu", objasnio je etnolog.
Kome bi trebalo da poklonite odeću pokojnika?
"To je proizvoljno, a ja bih to poklonio nekom iz svoje bliže okoline, nekome ko je bio blizak s pokojnikom, cenio ga, poštovao ili najbližoj rodbini. Slučaj u našoj kulturi jeste da se odeća čuva godinama i da se nikom ne daje jer i na taj način i dalje verujemo da je on tu i da je duša vezana za neki predmet, a to su animistička verovanja koja su hrišćanizovana, kao kad neko ne dira nečiju sobu u kojoj je neko provodio najviše vremena. Toga ima i u zapadnoj kulturi, to vidite u filmovima, nije to nešto što je vezano samo za nas... Ljudi se drugačije bore sa tugom", rekao je etnolog.
Da li bi trebalo da promenite krevet pokojnika?
"Poznato mi je da ljudi žele da promene krevet ako je neko dugo bolovao. Krevet može da ostane kao deo nameštaja, ali opet kažem, to je individualno. Nakit uglavnom ostaje, niko ga se ne odriče", rekao je etnolog.
BONUS VIDEO:
