U Srbiji se maslena riba (poznata i kao escolar ili pod nazivom butterfish) retko nalazi na trpezama, ali se povremeno može naći u ribarnicama, kao i u ponudi restorana sa internacionalnom ili azijskom kuhinjom. Zbog povoljne cene i atraktivnog izgleda, ponekad završi u korpi kupaca koji nisu upoznati sa njenim efektima. Poseban oprez potreban je na letovanjima, gde se maslena riba često poslužuje u sušiju ili ribljim jelima pod nazivom "bela tuna".
Iako se čini kao dobar izbor zbog ukusa i hranljivih vrednosti, stručnjaci upozoravaju da je reč o ribi koja može da izazove ozbiljne probavne tegobe. U Japanu je zabranjena još 1970-ih, a nećete je pronaći ni u prodaji u Italiji. U mnogim zemljama, uključujući Poljsku i SAD, proizvođači su dužni da na pakovanju navedu upozorenje o potencijalnim posledicama konzumacije. Isto važi i za restorane. Osoblje bi trebalo da vas upozori ako se maslena riba nalazi u jelu koje ste poručili, naročito u rolnicama sušija.
Zašto nije preporučljivo jesti maslenu ribu?
Pod imenom "maslena riba" krije se više vrsta, od kojih pojedine sadrže masnoće koje ljudski organizam ne može da svari. Njihova konzumacija često dovodi do:
- dijareje,
- mučnine i povraćanja,
- jakih bolova u stomaku i glavi.
U težim slučajevima mogu da se jave i osip, kao i problemi sa disanjem. Čak i do 20 odsto ljudi koji pojedu ovu ribu mogu da dožive ove simptome, koji obično traju do 24 sata. Zbog toga se posebno ne preporučuje trudnicama i osobama sa osetljivim crevima, ali ni zdravim osobama koje žele da izbegnu neprijatna iznenađenja.
Gde se krije maslena riba?
Ova riba se često koristi kao sastojak sušija, a da gost to ni ne zna. Zato je važno da uvek pitate konobara šta se tačno nalazi u vašem obroku, naročito u inostranstvu, gde je češće prisutna zbog veće popularnosti azijske kuhinje.
Šta jesti umesto nje?
Iako maslena riba sadrži određene hranljive sastojke, poput vitamina A, D, E i B3, postoji mnogo boljih i bezbednijih alternativa. Umesto nje, u ishranu je preporučljivo da uključite masne morske ribe poput:
- lososa,
- skuše,
- sardina,
- tunjevine.
Ove ribe su bogate omega-3 masnim kiselinama, koje doprinose zdravlju srca, mozga i imuniteta. Preporuka nutricionista je da se konzumiraju najmanje dva puta nedeljno, u porcijama od 150-200 g. Prilikom kupovine, obratite pažnju ne samo na vrstu ribe, već i na njeno poreklo. Birajte proverene, sertifikovane izvore.
BONUS VIDEO:
