Svaka "piramida ishrane" uvek izaziva interesovanje javnosti, kao što je to slučaj sa poslednjom koja dolazi iz SAD. Dr Jagoda Jorga kaže za RTS da mnoge države imaju sopstvene piramide ishrane i da "vodiči dobre ishrane mogu biti velikim delom politička stvar, a ne samo naučna, stručna, medicinska".
Komentarišući najnoviji američki vodič, dr Jorga navodi da u SAD "svakih pet godina izađu sa novim preporukama i da iza toga stoji ceo naučni odbor".
"To je bord ljudi koji stalno prate sve što je vezano za ishranu i zdravlje. Znači - kakva je ta ishrana, kakve su posledice te ishrane, šta može da se uradi da se prevenira oboljevanje u narodu. Amerikanci su ovim hteli da prekinu stalni trend porasta gojaznosti. Kod njih preko 70 odsto ljudi ima problem povećane težine i enormno veliki broj u okviru toga i gojaznost kao dijagnozu. Kod nas je to 50 i nešto odsto", objasnila je dr Jorga uz opasku da je "javno zdravlje politika, a nije medicina".
Nova "piramida ishrane" je sada na neki način "obrnuta".
"Ta piramida možda najviše liči na ono što mi inače primenjujemo u dijetama za redukciju težine. Znači, težište je na dobroj kvalitetnoj hrani, jako je povećano učešće belančevina, proteina. Nekad je bilo, i dalje su uslovi da je 0.8 ili 0.83 grama na kilogram telesne težine. Znači, 70 kg puta 0.8 - 56 grama proteina. Ova nova piramida sad kaže 1.2 do 1 do dva grama maltene na kilogram telesne mase. To je gotovo duplo, što podrazumeva onda veći unos mesa. Oni sad veoma insistiraju na crvenom mesu, piletini, ribi, punomasnih mlečnih proizvoda...", kaže dr Jorga.
Kakva bi trebalo da bude "srpska piramida ishrane"?
Doktorka Jorga s tim u vezi kaže da je ideja da se najpre utvrdi koje bolesti i zrdavstveni problemi najviše muče domaće stanovništvo. Kod nas su to, kako dodaje, visok krvni pritisak, povećana telesna težina i dijabetes. Onda se pristupa izradi preporuka i plana ishrane, i to "na osnovu navika područja".
"Američka piramida kaže da koristite maslinovo ulje i goveđi loj. Mislim to nije u našim navikama. Po mom mišljenju, ono što bi u Srbiji trebalo više da se proizvodi, kao što jedu Skandinavci, to je ulje od uljane repice. To ulje je izuzetno kvalitetno i jako dobro za sprečavanje različitih stvari, kardiovaskularnih bolesti", kaže dr Jorga.
Može se koristiti i svinjska mast, ali ne kao jedina masnoća, a potrebno je povećati i unos povrća. Navodi istraživanja instituta "Batut" prema kojem "ogroman broj ljudi ne koristi povrće svaki dan".
Na kraju, prava mera između dostupnosti hrane, zdravlja, navika i podneblja, za doktorku Jorgu je, kako i sama kaže "pitanje od milion dolara".
"Ali nije to pitanje za mene kao lekara, je l' tako? To je i za ekonomiste... Ja bih svakako volela da se postave zaista prave preporuke. Treba ih bazirati na nacionalnoj patologiji i nacionalnoj hrani. I s druge strane da imamo dobru saradnju sa prehrambenom industrijom", kaže dr Jorga.
BONUS VIDEO:
(RTS/MONDO)
