Danas na društvenim mrežama gotovo svaka aktivnost može da dobije nastavak "maxxing", kojim se naglašava težnja ljudi da maksimalno unaprede sebe u aspektu zdravlja, inteligencije, izgleda ili nekog drugog dela ličnog razvoja. To podrazumeva da se mladi danas ne zadovoljavaju prosekom, već forsiraju sebe da postanu bolji konstantnim povećavanjem efekta aktivnosti kojom se bave. Jednostavnije rečeno, naš narod bi to nazvao - sivonja.
Kako je nastao ovaj trend?
Koncept "maxxinga" procvetao je sa razvojem wellness industrije, koja postaje sve masovniji zagovornik zdravog života.
Mnogi brendovi pažljivo prate dešavanja koje ova industrija nameće, pa tako sve češće možete da primetite da kompanije iz prehrambene industrije nude sve više proizvoda bogatih vlaknima, od kokica do gaziranih pića, dok se na policama kozmetičkih prodavnica sve češće pojavljuju suplementi i preparati za negu kože koji obećavaju bolji i kvalitetniji san.
Nakon okruženosti ovakvom vrstom konzumerizma, mnogi ljudi se, pogotovo mladi, nesvesno priklanjaju "maxxingu". Teže da svoj život maksimalno unaprede i na nematerijalne načine.
Što je veća pomama za "maxxingom", veća je i zabrinutost stručnjaka za mentalno zdravlje
Ironično, uprkos tome što ljudi ovim načinom razmišljanja teže da unaprede svoj život, upravo on i izaziva zabrinutost kod pojedinih stručnjaka za mentalno zdravlje.
"Raditi bilo šta do krajnosti često šteti drugim oblastima života. To očigledno nije zdravo i nije nešto što bi bilo koji licencirani stručnjak za mentalno zdravlje preporučio. U redu je biti strastven prema nečemu, ali 'maxxing' nosi sa sobom i perfekcionistički ideal koji nije zasnovan na stvarnosti", napominje psihoterapeutkinja Bili Danlevi, koja radi sa klijentima širom Velike Britanije.
Posebno zabrinjava "looksmaxxing"
Posebno se izdvaja i zabrinjava "looksmaxxing", koji predstavlja težnju da se poprave nedostaci u fizičkom izgledu osobe. To često podrazumeva pokušaje poput isticanja vilice ili promene crta lica, kako bi osoba izgledala što privlačnije prema društvenim standardima lepote.
Opsesivna potraga za načinima da promenite svoj izgled može da dovede do telesne dismorfije ili drugih problema sa samopouzdanjem i slikom o sopstvenom telu, čak i kod osoba koje ranije nisu bile sklone takvim teškoćama.
Neke metode, poput korišćenja steroida ili žvakanja izuzetno tvrde žvake kako bi se "izgradila" vilica, mogu da izazovu znatne fizičke posledice, naročito kod tinejdžera koji ovaj trend najčešće i prate.
"Po mom mišljenju, najveći rizik 'maxxinga' je to što on može dodatno da podstakne anksioznost i depresiju, ako stvari ne ispadnu onako kako je osoba zamislila ili ako doživi neuspeh. Kruto vezivanje za određene ciljeve može da izazove i snažan osećaj stida i da vas uvuče u začarani krug", ističe klinički psihijatar, Dženifer Harstin.
Ukoliko pokleknete - priznajte to sebi
Savremeno društvo suočava se sa velikom neizvesnošću i strahom zbog ekonomskih, političkih i ekoloških prilika, pa i nije iznenađenje što sve više ljudi prihvata "maxxing" trendove, jer im fokus na jednu stvar daje prividan osećaj stabilnosti. Ipak, moguće je raditi na sebi i bez stvaranja ogromnog pritiska, uz postavljanje realnih ciljeva koji povećavaju šanse za uspeh.
Imajući u vidu da se veliki deo ovog trenda zapravo svodi na to kako sve izgleda ljudima sa strane, Danlevi savetuje da se zapitate:
"Da niko ne gleda i da niko ne može da vidi merljive rezultate, da li bih se i dalje ovoliko trudio/la?"
Čak i kada su u pitanju zdravije navike, nije poželjno pretvoriti hobi u obavezu tako što ćete opsesivno pratiti svaki svoj napredak
Stručnjaci ističu da su najzdraviji hobiji i aktivnosti upravo oni od kojih možete da napravite pauzu kada vam je potrebna, a da im se zatim vratite kada ponovo budete imali vremena, energije i mentalnog kapaciteta. Na taj način ne biste došli u situaciju, slikovito opisane starom izrekom, "dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da iz njega izađe".
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
