- Problemi sa pamćenjem i koncentracijom mogu da se jave i kod mlađih, a na njih utiču stres, manjak sna i umor.
- Stručnjaci savetuju dovoljno sna, učenje novih veština, zdraviju ishranu, fizičku aktivnost i negovanje društvenih odnosa.
Pamćenje je jedna od najvažnijih sposobnosti mozga. Zahvaljujući njemu čuvamo informacije, događaje i iskustva, povezujemo činjenice, učimo i obavljamo svakodnevne obaveze. Ipak, pamćenje i koncentracija mogu da oslabe pod uticajem umora, stresa, nedostatka sna i brojnih drugih faktora. Stručnjaci zato preporučuju jednostavne vežbe za mozak, ali i promene svakodnevnih navika koje mogu da doprinesu očuvanju kognitivnih sposobnosti.
Pamćenje spada među najvažnije funkcije ljudskog mozga. Informacije i iskustva koja čuvamo omogućavaju nam da učimo, radimo i održavamo odnose sa drugim ljudima.
Problemi sa koncentracijom, rasejanost i zaboravnost nisu rezervisani isključivo za starije osobe. Mogu da se jave i kod mlađih ljudi, naročito u periodima pojačanog stresa, nedostatka sna, preopterećenosti obavezama i izloženosti velikom broju nadražaja.
Šta može da izazove probleme sa pamćenjem?
Određene promene u pamćenju i sposobnosti učenja mogu da se pojave sa godinama. Međutim, prema američkom Nacionalnom institutu za starenje, ozbiljni problemi sa pamćenjem ne bi trebalo automatski da se smatraju normalnim delom starenja.
Na koncentraciju i pamćenje mogu da utiču umor, hronični stres, manjak sna, prevelik broj obaveza i psihofizička iscrpljenost. Iznenadne ili izražene smetnje, kao i problemi koji otežavaju svakodnevno funkcionisanje, zahtevaju razgovor sa lekarom.
Demencija predstavlja sve veći zdravstveni izazov. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 2021. godine u svetu je sa demencijom živelo oko 57 miliona ljudi, a svake godine registruje se gotovo deset miliona novih slučajeva. Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije i može da bude odgovorna za 60 do 70 odsto slučajeva.
Mozgu su, kao i telu, potrebni izazovi. Učenje, rešavanje problema i usvajanje novih veština mogu da podstaknu aktivnost mozga, ali ne postoji pojedinačna vežba koja može sa sigurnošću da spreči demenciju.
Saveti stručnjaka za bolje pamćenje
Doktor Mark Milstin, stručnjak za zdravlje mozga, izdvojio je za CNBC nekoliko navika koje mogu da pomognu u očuvanju pamćenja i drugih kognitivnih funkcija:
1. Vodite računa o snu
Kvalitetan noćni odmor važan je za pravilno funkcionisanje celog organizma. Nedostatak sna može da izazove umor, ali i probleme sa pažnjom, učenjem i pamćenjem.
Potrebe za snom razlikuju se u zavisnosti od uzrasta. Prema preporukama američkog Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv, odraslima je uglavnom potrebno između sedam i devet sati sna. Deci od 6 do 12 godina preporučuje se između 9 i 12 sati, dok bi tinejdžeri trebalo da spavaju od 8 do 10 sati.
Dovoljno sna može da doprinese boljem raspoloženju, višem nivou energije i lakšem usvajanju novih informacija.
2. Učite nove veštine i vežbajte mozak
Učenje stranog jezika, sviranje instrumenta, ples ili usvajanje neke druge veštine zahtevaju pažnju, pamćenje i koordinaciju. Takve aktivnosti predstavljaju izazov za mozak i mogu da pomognu u održavanju mentalne aktivnosti.
Važno je, međutim, znati da ukrštene reči, slagalice i slične vežbe nisu čarobna zaštita od demencije. Najviše koristi može da donese kombinacija mentalne, društvene i fizičke aktivnosti.
3. Obratite pažnju na ishranu
Za zdravlje mozga važna je raznovrsna ishrana koja uključuje povrće, voće, orašaste plodove, integralne žitarice i ribu. Doktor Milstin savetuje ograničavanje visokoprerađene hrane i namirnica sa velikom količinom dodatog šećera.
Američki Nacionalni institut za starenje takođe navodi da zdrava ishrana, fizička aktivnost i kontrola hroničnih bolesti mogu da doprinesu očuvanju kognitivnog zdravlja.
4. Kontrolišite pritisak, holesterol i šećer u krvi
Povišen krvni pritisak, visok holesterol i poremećaji nivoa šećera u krvi mogu da ugroze krvne sudove i povećaju rizik od kardiovaskularnih bolesti i moždanog udara. Zbog toga su redovne kontrole važne i za srce i za mozak.
Posebno je važna kontrola povišenog krvnog pritiska, koji često ne izaziva očigledne simptome. Učestalost pregleda i ciljane vrednosti trebalo bi odrediti u dogovoru sa lekarom.
5. Negujte odnose sa drugim ljudima
Druženje sa prijateljima i porodicom, učestvovanje u zajedničkim aktivnostima i održavanje bliskih odnosa mogu pozitivno da utiču na raspoloženje i mentalnu aktivnost.
Prema Nacionalnom institutu za starenje, društvena izolacija i usamljenost povezane su sa većim rizikom od brojnih zdravstvenih problema, uključujući slabljenje kognitivnih funkcija i demenciju.
6. Budite fizički aktivni
Redovno kretanje doprinosi zdravlju srca i krvnih sudova, a može povoljno da utiče i na funkcionisanje mozga. Brza šetnja, vožnja bicikla, plivanje ili druga aktivnost koju volite lakše će postati deo svakodnevice ako je praktikujete redovno.
Svetska zdravstvena organizacija odraslima preporučuje najmanje 150 minuta fizičke aktivnosti umerenog intenziteta nedeljno ili najmanje 75 minuta aktivnosti visokog intenziteta. Čak i kraće šetnje predstavljaju dobar početak za ljude koji se ranije nisu redovno kretali.
Važno je naglasiti da ovi saveti mogu da doprinesu zdravlju mozga, ali ne predstavljaju lečenje niti garanciju da će demencija biti sprečena. Ako se zaboravnost iznenada pojavi, pogoršava ili počne da ometa svakodnevni život, potrebno je obratiti se lekaru.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
