- Novo istraživanje na gotovo 40.000 starijih osoba pokazalo je da redovno konzumiranje jaja može biti povezano sa manjim rizikom od Alchajmerove bolesti.
- Najveća razlika zabeležena je kod onih koji su jaja jeli najmanje pet puta nedeljno, kada je rizik bio niži za 27 odsto.
Jaja su godinama među najčešćim izborima za doručak. Obezbeđuju kvalitetne proteine, vitamine B grupe, lutein, zeaksantin i holin, odnosno sastojke važne za pravilno funkcionisanje mozga. Istraživanje koje je obuhvatilo gotovo 40.000 starijih osoba, pokazalo je da bi redovno konzumiranje jaja moglo da bude povezano sa manjim rizikom od razvoja Alchajmerove bolesti.
Jaja nisu samo izvor proteina
Jaja su godinama posmatrana uglavnom kroz prizmu holesterola, ali stručnjaci danas sve više skreću pažnju na njihov bogat nutritivni sastav. Jedno jaje obezbeđuje visokokvalitetne proteine, vitamin B12, selen i holin, hranljivu materiju koju mnogi ljudi ne unose u dovoljnim količinama.
Holin je posebno zanimljiv kada je reč o zdravlju mozga. Organizam ga koristi za proizvodnju acetilholina, neurotransmitera koji ima važnu ulogu u pamćenju, raspoloženju, kontroli mišića i drugim funkcijama mozga i nervnog sistema, navodi se u stručnom pregledu američkog Nacionalnog instituta za zdravlje.
Jaja sadrže i lutein i zeaksantin, jedinjenja sa antioksidativnim dejstvom koja bi mogla da pomognu u zaštiti nervnih ćelija od oštećenja povezanih sa starenjem. Sve više istraživanja ukazuje na to da dovoljan unos ovih sastojaka može da podrži kognitivne funkcije i zdravlje mozga u poznijim godinama.
Gotovo 40.000 ljudi praćeno duže od 15 godina
Novo istraživanje naučnika sa Univerziteta Loma Linda obuhvatilo je 39.498 učesnika iz projekta Adventist Health Study-2. Ispitanici su praćeni u proseku 15,3 godine, a podaci o njihovoj ishrani povezani su sa zdravstvenim podacima iz američkog programa Medicare.
Tokom perioda praćenja dijagnostikovano je 2.858 slučajeva Alchajmerove bolesti. Naučnici su uporedili podatke o učestalosti konzumiranja jaja sa kasnijim dijagnozama, uzimajući u obzir brojne druge faktore koji mogu da utiču na rizik od bolesti - godine, pol, telesnu masu, obrazovanje, kardiovaskularna oboljenja, životne navike i ukupan kvalitet ishrane.
Što su češće jeli jaja, rizik je bio manji
Rezultati su pokazali jasnu povezanost. Osobe koje su redovno jele jaja, ređe su dobijale dijagnozu Alchajmerove bolesti. Najveća razlika zabeležena je među učesnicima koji su jaja jeli najmanje pet puta nedeljno. Kod njih je rizik bio 27 odsto niži nego kod osoba koje su ovu namirnicu jele veoma retko ili je uopšte nisu konzumirale.
Povezanost je primećena i pri manjoj učestalosti konzumiranja:
- jednom do tri puta mesečno - rizik niži za 17 odsto;
- jednom nedeljno - rizik niži za 17 odsto;
- dva do četiri puta nedeljno - rizik niži za 20 odsto;
- pet ili više puta nedeljno - rizik niži za 27 odsto.
Važno je naglasiti da se najviša kategorija odnosila na učestalost konzumiranja, a ne na tačno utvrđen broj pojedenih jaja. Istraživači su takođe ustanovili da je potpuno izbegavanje jaja bilo povezano sa većim rizikom nego njihovo umereno konzumiranje.
Kako bi jaja mogla da utiču na zdravlje mozga?
Autori istraživanja navode nekoliko mogućih objašnjenja, među kojima su holin, vitamin B12, lutein, zeaksantin i fosfolipidi prisutni u jajima. Međutim, ovi mehanizmi nisu neposredno ispitivani u samoj studiji.
Holin je neophodan za proizvodnju acetilholina, dok fosfolipidi iz žumanca učestvuju u izgradnji ćelijskih membrana i prenošenju signala u nervnom sistemu. Lutein i zeaksantin mogli bi da doprinesu smanjenju oksidativnog stresa i hroničnih upalnih procesa, koji se povezuju sa starenjem mozga i razvojem neurodegenerativnih bolesti.
Stručnjaci ipak upozoravaju da nijedna namirnica sama po sebi ne može da zaštiti čoveka od demencije. Važni su celokupan način ishrane, fizička aktivnost, kvalitetan san i kontrola kardiovaskularnih faktora rizika.
Studija ne dokazuje da jaja sprečavaju Alchajmerovu bolest
Iako su rezultati privukli veliku pažnju, važno je imati u vidu da je reč o opservacionom istraživanju. Ono pokazuje povezanost između konzumiranja jaja i manjeg rizika od Alchajmerove bolesti, ali ne može da dokaže da su upravo jaja bila neposredni uzrok takvog rezultata.
Učesnici su pripadali specifičnoj populaciji adventista sedmog dana, među kojima su pušenje i konzumiranje alkohola ređi nego u opštoj populaciji, dok su zdrave životne navike zastupljenije. Zbog toga nije moguće isključiti uticaj drugih navika niti rezultate automatski primeniti na sve ljude.
Dodatne analize pokazale su i da su slični rezultati zabeleženi kada su jaja poređena sa biljnim izvorima proteina, poput mahunarki, orašastih plodova i semenki. To je još jedan pokazatelj da za zdravlje mozga nije presudna jedna namirnica, već kvalitet celokupne ishrane.
Studiju je podržao Američki odbor za jaja, ali autori navode da finansijer nije učestvovao u osmišljavanju istraživanja, analizi podataka, tumačenju rezultata niti donošenju odluke o objavljivanju rada.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
