- Ultraprerađena hrana izazvala je znatno veći porast insulina od minimalno prerađenog obroka, iako su oba imala gotovo isti nutritivni sastav i oko 300 kalorija.
- U studiji na 57 odraslih, glukoza je bila slična, ali je posle ultraprerađenog obroka duže ostajala povišena.
Odavno ste već čuli za ultraprerađenu hranu i znate da ona ne spada među najzdravije namirnice koje možete da jedete. Ovi industrijski proizvedeni prehrambeni proizvodi sve češće se povezuju sa povećanim rizikom od bolesti, a istraživanja ukazuju na to da mogu da utiču i na način na koji razmišljamo i da naruše mentalno zdravlje, piše Science Alert.
S obzirom na zabrinjavajuće veze koje naučnici otkrivaju, lako je pretpostaviti da je ultraprerađena hrana nezdrava zato što sadrži mnogo sastojaka loše nutritivne vrednosti. Ipak, šta ako problem nije samo u tome?
"Znamo da većina ultraprerađenih namirnica sadrži mnogo masti i šećera, a malo vlakana i proteina. Ipak, ako u eksperimentu sve te faktore održimo jednakim, da li sam način prerade dovodi do drugačijeg ishoda?", kaže neuronaučnica Aleks Difeličeantonio sa Univerziteta Virdžinija tek.
Prema iznenađujućim rezultatima istraživanja objavljenog u časopisu Nature Metabolism, odgovor je, izgleda, potvrdan.
Difeličeantonio i njen tim uključili su u istraživanje 57 odraslih osoba normalne telesne mase, čija je prosečna starost bila 26 godina. Njih 32 učestvovalo je u eksperimentu sa hranom. Tokom dva odvojena dana jeli su dva različita obroka, nasumično određenim redosledom.
Prvi obrok činile su ultraprerađene namirnice:
- ćureći narezak,
- instant pire krompir,
- keks sa komadićima čokolade,
- zaslađene pšenične pahuljice,
- čips,
- mali sendvič od belog hleba sa puterom od kikirikija i džemom, kao i
- mala količina vode.
Drugi obrok sastojao se od minimalno prerađenih namirnica:
- tvrdo kuvanog jajeta,
- banane,
- brusnica,
- sira i
- malo morske soli.
Ključ je bio u tome što su ova dva obroka, iako su na tanjiru izgledala sasvim drugačije, imala gotovo isti nutritivni sastav i energetsku vrednost, po 300 kalorija.
"Količine ugljenih hidrata, masti, proteina, kalorija, vode i soli u ova dva obroka razlikovale su se za najviše jedan odsto", kaže Zak Hjutilin, istraživač biomedicine sa Univerziteta Virginia Tech i prvi autor studije.
"Da su ovi obroci imali nutritivnu deklaraciju, ona bi bila praktično identična"
Međutim, iako bi njihove deklaracije bile gotovo iste, metaboličke reakcije koje su izazvali bile su veoma različite. Analize uzoraka krvi uzimanih tokom tri sata nakon svakog obroka pokazale su da su promene nivoa glukoze u krvi uglavnom bile slične. Ipak, posle ultraprerađenog obroka glukoza je duže ostajala povišena.
Razlika u reakciji insulina bila je izraženija. Nivo insulina porastao je znatno više nakon ultraprerađenog obroka i ostao viši približno dva sata. Tri sata nakon jela, kod oba obroka približio se početnim vrednostima.
Ultraprerađeni obrok izazvao je i veću brzinu metabolizma i veću potrošnju masti tokom trosatnog praćenja, ali manju potrošnju ugljenih hidrata u odnosu na obrok od minimalno prerađenih namirnica.
"Bili smo zapanjeni kada smo videli da se svaki metabolički pokazatelj razlikuje. Kod ultraprerađene hrane primetili smo mnogo izraženiju reakciju insulina, dok je šećer u krvi ostajao malo viši tokom nešto dužeg perioda", kaže Hjutilin.
Iako još nije sasvim jasno zašto su metaboličke reakcije bile toliko različite, istraživanje pruža nekoliko mogućih objašnjenja. U zasebnom eksperimentu učesnici su gledali fotografije ultraprerađene hrane i hrane koja nije ultraprerađena, dok je aktivnost njihovog mozga praćena funkcionalnom magnetnom rezonancom.
Kod učesnika koji su učestvovali i u eksperimentu sa obrocima uočena je povezanost između aktivnosti u strijatumu, delu mozga uključenom u sistem nagrađivanja i načina na koji je njihov organizam trošio ugljene hidrate nakon jela. Istraživači smatraju da bi to moglo da znači da je način na koji naše telo koristi hranu kao gorivo povezan sa određenim signalima o hrani koju jedemo, a možda i sa stepenom njene prerade.
"Naši nalazi, posmatrani zajedno, podržavaju pretpostavku da prerada hrane može da utiče na metaboličke reakcije i obradu signala nagrade putem mehanizama koji prevazilaze kalorijski sadržaj i sastav makronutrijenata", objašnjavaju istraživači u sažetku studije.
"Ti mehanizmi mogli bi da uključuju promene u dostupnosti hranljivih materija usled izmenjene fizičke strukture ultraprerađene hrane".
Drugo moguće objašnjenje jeste da aditivi koji se dodaju ultraprerađenim namirnicama mogu da utiču na metaboličku reakciju nakon njihovog konzumiranja. Istraživači nameravaju da to ispitaju u narednim eksperimentima.
Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature Metabolism.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
