- Grejanje na klimu može da bude isplativo, ali podešavanje na 25 ili 26 stepeni često nepotrebno povećava potrošnju struje.
- Stručniji izbor je oko 20 do 22 stepena, uz izbegavanje stalnog paljenja i gašenja inverter uređaja.
Čim temperature padnu, mnogi posežu za daljinskim upravljačem, uključuju klimu na grejanje i podešavaju je na 25 ili 26 stepeni, u nadi da će stan što pre da se zagreje. Međutim, upravo takva navika može da dovede do nepotrebne potrošnje struje, a da pritom prostorija ne postane topla onoliko brzo koliko očekuju.
Grejanje na klimu može da bude jedan od ekonomičnijih načina zagrevanja doma, naročito kada se koristi inverter uređaj. Ipak, koliko će ono zaista da košta zavisi od više faktora, među kojima su spoljna temperatura, izolacija stana, karakteristike uređaja i način na koji ga koristimo.
Na koliko stepeni treba da podesite klimu?
Kada se klima koristi za grejanje, temperatura od oko 20 do 22 stepena Celzijusa uglavnom predstavlja razuman početni izbor za udobnost i kontrolu potrošnje. Nije neophodno da je podesite na 26 stepeni samo zato što je napolju hladno. Podešena temperatura ne određuje direktno koliko će vazduh brzo da izlazi iz uređaja. Kod inverter klima uređaja kompresor prilagođava svoj rad potrebama prostorije, a postizanje više zadate temperature obično znači da uređaj mora duže da radi i da prostoriji preda više toplote.
Drugim rečima, ako vam je u stanu hladno, a želite temperaturu od 21 stepen, nema mnogo razloga da klimu odmah podesite na 27 stepeni. Izaberite temperaturu koja vam odgovara i dozvolite uređaju da zagreje prostor. To ne znači da će svaki stepen više automatski da donese isti procenat veću potrošnju. Stvarni troškovi zavise i od vremenskih uslova, toplotnih gubitaka i efikasnosti konkretnog uređaja.
Još jedna greška: stalno paljenje i gašenje klime
Kada je reč o inverter uređajima, često uključivanje i isključivanje nije uvek najekonomičnije rešenje. Ovi uređaji mogu da smanje snagu kada se prostorija približi zadatoj temperaturi, umesto da neprestano rade punim kapacitetom. Zbog toga, ako ste kod kuće veći deo dana, često je praktičnije da klimu ostavite da održava prijatnu temperaturu nego da je gasite čim se soba zagreje, a zatim ponovo uključujete kada postane hladno.
Ipak, to ne znači da klimu treba da ostavite da neprekidno radi na istoj temperaturi bez obzira na okolnosti. Ako odlazite na duže vreme, podešavanje niže temperature ili isključivanje uređaja može imati smisla. Najbolji izbor zavisi od toga koliko dugo ste odsutni, koliko se brzo prostorija hladi i koliko je efikasna vaša klima.
Usmerite vazduh prema podu
Još jedan detalj koji mnogi zanemaruju jeste smer duvanja. Tokom grejanja, preporučljivo je da usmerite lamele tako da topao vazduh izlazi prema dole, jer se zagrejan vazduh prirodno podiže. Ako je strujanje vazduha usmereno samo prema plafonu, može da se dogodi da gornji deo prostorije bude topliji, dok je u zoni u kojoj sedite i dalje hladno. Pravilno usmeravanje vazduha može da doprinese ravnomernijem zagrevanju i boljem osećaju toplote.
Ventilator je uglavnom dobro da ostavite na automatskom režimu, osim ako uputstvo proizvođača ili raspored prostorije ne sugerišu drugačije. Takođe, ne bi trebalo da nameštaj, zavese ili drugi predmeti blokiraju protok vazduha iz unutrašnje jedinice.
Filteri klime zadržavaju prašinu i druge čestice, ali kada se zaprljaju, mogu da ograniče protok vazduha. Zbog toga uređaj ne radi u optimalnim uslovima, a održavanje zadate temperature postaje teže. Redovno čišćenje filtera, u skladu sa uputstvom proizvođača, jedna je od jednostavnijih navika koje mogu da doprinesu pravilnom radu klime. Pre početka grejne sezone treba da proverite i stanje uređaja, a za detaljnije čišćenje i servisiranje da se obratite stručnjaku kada je to potrebno.
Da li je grejanje na klimu zaista jeftinije?
U mnogim slučajevima jeste, posebno kada je reč o kvalitetnim inverter uređajima. Za razliku od običnih električnih grejalica, koje približno jedan kilovat-sat električne energije pretvaraju u jedan kilovat-sat toplote, klima koja radi kao toplotna pumpa može da prenese nekoliko puta više toplotne energije nego što potroši struje. Konkretan učinak zavisi od modela i uslova rada.
Međutim, kada napolju postane veoma hladno, klima obično radi manje efikasno, pa potrošnja može da poraste. Na račun za struju utiče i to da li grejete jednu prostoriju ili čitav stan, koliko je objekat izolovan i koliko dugo uređaj radi. Zbog toga ne postoji jedna univerzalna računica koja važi za svako domaćinstvo. Ista klima neće nužno da troši jednako u dobro izolovanom stanu i u kući kroz čije prozore i zidove izlazi velika količina toplote.
Najvažnije je da klimu koristite u skladu sa uslovima u svom domu: odaberite prijatnu temperaturu, ne podižite je nepotrebno visoko, održavajte filtere čistim i vodite računa o izolaciji. Male promene u načinu korišćenja mogu da pomognu da vam bude toplo, a da pritom ne trošite više struje nego što je potrebno.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
