- Drhtanje na hladnoći nije slučajno: mozak pokreće brze kontrakcije mišića kako bi telo proizvelo toplotu i sačuvalo temperaturu oko 37 stepeni.
- Istovremeno se sužavaju krvni sudovi u koži, pa prsti, nos i uši prvi hlade, dok ježenje kože kod ljudi ima mali efekat.
Čim temperature padnu, mnogi počinju da drhte čak i kada su obučeni u toplu jaknu ili se nalaze u prostoriji koja nije previše hladna. Zubi počinju da cvokoću, mišići se nekontrolisano stežu, a celo telo kao da podrhtava samo od sebe. Iako ovaj osećaj može da bude neprijatan, drhtanje je zapravo jedan od načina na koji organizam pokušava da održi odgovarajuću telesnu temperaturu.
Ljudsko telo neprestano reguliše svoju unutrašnju temperaturu, koja se kod većine zdravih odraslih osoba kreće oko 37 stepeni Celzijusa, uz normalna odstupanja. Kada koža i receptori za temperaturu registruju da je okruženje postalo hladnije, nervni sistem pokreće niz reakcija kojima pokušava da sačuva toplotu i spreči prekomerno hlađenje organizma.
Mišići proizvode toplotu dok drhtimo
Drhtanje nije slučajno podrhtavanje mišića, već automatska reakcija koju kontroliše mozak. Kada hipotalamus, deo mozga zadužen za regulaciju telesne temperature, proceni da je organizmu potrebno više toplote, šalje signale koji izazivaju brze i ponavljane kontrakcije mišića.
Mišići se naizmenično stežu i opuštaju, trošeći energiju iz organizma. Deo te energije pretvara se u toplotu, čime se pomaže održavanje telesne temperature. Za razliku od uobičajenih pokreta, ovo se događa bez naše svesne odluke, zbog čega ne možemo jednostavno da zaustavimo drhtanje samo snagom volje. Zbog toga se tokom velike hladnoće mogu da nam se tresu ruke, noge, ramena i vilica, a ponekad imamo osećaj da nam zubi cvokoću. Sve su to moguće manifestacije istog mehanizma kojim telo pokušava da se zagreje.
Zašto nam se koža ježi i ruke postaju hladne?
Drhtanje nije jedina reakcija organizma na niske temperature. Telo istovremeno pokušava da smanji gubitak toplote, pa se krvni sudovi u koži i ekstremitetima sužavaju. Na taj način manja količina tople krvi dolazi do površine tela, čime se smanjuje odavanje toplote okolini. Zbog toga prsti na rukama i nogama, nos i uši često prvi postaju hladni. Organizam, naime, daje prednost održavanju temperature vitalnih organa, poput srca i mozga.
Ježenje kože takođe je reakcija na hladnoću. Sićušni mišići povezani sa dlačicama se stežu, pa se dlačice podižu, stvarajući karakteristične sitne izbočine na koži. Kod životinja sa gustim krznom ovaj mehanizam može da pomogne u zadržavanju sloja vazduha koji služi kao izolacija. Kod ljudi, koji imaju znatno manje telesnih dlaka, efekat zagrevanja je veoma mali, ali je reakcija ostala deo našeg biološkog nasleđa.
Zašto neki ljudi drhte više od drugih?
Ne reagujemo svi na hladnoću na isti način. Na to koliko će neko brzo da počne da drhti utiču brojni faktori, uključujući telesnu građu, količinu mišićne mase, uzrast, cirkulaciju, odeću, umor i opšte zdravstveno stanje.
Mišići imaju važnu ulogu u stvaranju toplote, pa razlike u mišićnoj masi mogu da utiču na način na koji organizam reaguje na hladnoću. Važni su i uslovi u kojima se nalazimo: vetar, vlaga i mokra odeća mogu da ubrzaju gubitak toplote, čak i kada temperatura vazduha nije naročito niska. Novorođenčad i starije osobe mogu da imaju manje efikasne mehanizme regulacije telesne temperature, zbog čega je kod njih posebno važno da se obrati pažnja na zaštitu od hladnoće.
Da li je drhtanje uvek znak da nam je hladno?
Nije. Iako je drhtanje česta reakcija na niske temperature, može da se pojavi i u drugim situacijama. Na primer, tokom groznice osoba može da oseća jaku hladnoću i da drhti čak i kada joj je telesna temperatura povišena. To se događa zato što organizam, pod uticajem procesa koji prate infekciju, privremeno postavlja višu ciljnu temperaturu i pokušava da dostigne novu vrednost.
Drhtanje se javlja i usled snažnih emocija, straha, stresa ili pada nivoa šećera u krvi. Ako se drhtanje pojavi nakon dužeg izlaganja hladnoći i prate ga zbunjenost, izražena pospanost, nespretnost ili otežan govor, moguće je da je došlo do hipotermije, odnosno opasnog pada telesne temperature. U tom slučaju neophodna je hitna medicinska pomoć.
Kada počnemo da drhtimo zbog hladnoće, najbolje je da se sklonimo u topliji prostor, zamenimo mokru odeću suvom i utoplimo se slojevima garderobe. Posebnu pažnju treba da obratite na glavu, šake i stopala, a ako ste dugo boravili napolju, korisno je postepeno zagrevanje.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
