- Novo istraživanje pokazuje da odrasli koji su kao deca imali izmišljenog prijatelja češće imaju osećaj da je neko nevidljiv u njihovoj blizini.
- Naučnici smatraju da takva iskustva mogu da utiču na način na koji mozak kasnije doživljava prostor oko tela, ali veza nije dokaz uzroka.
Mnogi ljudi su bar jednom doživeli neobičan osećaj da nisu sami, iako se nalaze u praznoj sobi. Nekada je dovoljno da sedimo za računarom, gledamo televiziju ili legnemo u krevet, pa da odjednom pomislimo da nas neko posmatra. Okrenemo se, proverimo prostoriju, ali tamo nema nikoga. Naučnici sada ukazuju na zanimljivu moguću vezu između ovog osećaja i jednog iskustva iz detinjstva - izmišljenih prijatelja.
Prema istraživanju koje je predstavljeno u časopisu "Consciousness and Cognition", odrasle osobe koje su kao deca imale izmišljenog prijatelja češće prijavljuju osećaj da se u njihovoj neposrednoj blizini nalazi neko koga zapravo ne mogu da vide. Istraživači sa Univerziteta ekonomije u Izmiru ispitali su 185 odraslih osoba koje nisu imale psihijatrijske dijagnoze. Među njima je 45 ispitanika izjavilo da je tokom detinjstva imalo izmišljenog prijatelja.
Kada su učesnici popunili upitnik kojim se procenjivalo koliko često su tokom prethodnog meseca imali osećaj da je neko nevidljiv u njihovoj blizini, grupa koja je imala izmišljenog prijatelja ostvarila je prosečan rezultat od 25,51 poena. Kod onih koji nisu imali takvo iskustvo rezultat je bio 20,07. Razlika je bila dovoljno izražena da istraživači ukažu na moguću povezanost između ovih iskustava.
Izmišljeni prijatelji možda ostavljaju trag u načinu na koji doživljavamo prostor
Jedan od zanimljivijih detalja istraživanja odnosi se na prostor u kojem su deca zamišljala svoje prijatelje. Oko dve trećine učesnika koji su imali izmišljenog prijatelja sećalo se da se on nalazio veoma blizu njihovog tela, najčešće ispred njih ili sa strane. U neuroznanosti postoji termin za prostor koji se neposredno nalazi oko našeg tela, odnosno peripersonalni prostor. To je zona u kojoj svakodnevno komuniciramo sa drugim ljudima i predmetima, dodirujemo ih i ostvarujemo fizički kontakt.
Istraživači pretpostavljaju da zamišljanje prijatelja tokom detinjstva može da utiče na način na koji mozak organizuje doživljaj prisustva drugih osoba u neposrednoj blizini. Drugim rečima, dete koje je godinama zamišljalo da neko sedi pored njega možda je razvilo drugačiji obrazac doživljavanja tog prostora. To ne znači da izmišljeni prijatelj zaista ostaje uz osobu kada odraste, već da iskustvo iz detinjstva može da ima veze sa načinom na koji kasnije opaža prisustvo drugih.
Ipak, ovakav osećaj ne predstavlja dokaz da se u prostoriji nalazi nevidljiva osoba, niti da postoji nekakva natprirodna sposobnost kojom možemo da osetimo tuđi pogled. Naučnici već duže proučavaju fenomen poznat kao "osećaj prisustva", odnosno situaciju u kojoj osoba ima utisak da je neko pored nje, iako za to nema jasnih čulnih dokaza.
Pregled istraživanja objavljen 2023. godine u časopisu "The Lancet Psychiatry" pokazao je da se ovakvo iskustvo može da se javi u različitim okolnostima, uključujući anksioznost, paralizu sna i određena neurološka stanja. Može se da se javi i kod ljudi koji nemaju psihijatrijske poremećaje.
Ipak, važno je da se naglasi da novo istraživanje ima ograničenja. Naučnici su se oslanjali na sećanja odraslih osoba o njihovom detinjstvu, pa postoji mogućnost da neki učesnici nisu mogli precizno da se sete svojih iskustava. Takođe, sama povezanost ne dokazuje da su izmišljeni prijatelji uzrok kasnijeg osećaja prisustva. Zbog toga su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto neki ljudi imaju ovakva iskustva češće od drugih.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
