Crkva na Vražjem kamenu krije neobičnu tajnu: Đavoli su noću odnosili sve što bi ljudi danju sagradili

U jednom zabačenom delu jugoistočne Srbije, iznad reke Pčinje, nalazi se prizor koji izgleda kao da je preuzet iz neke stare legende. Na vrhu ogromne kamene stene podignuta je srednjovekovna crkva, okružena neobičnim stenovitim stubovima visokim i do 60 metara. Ipak, nije samo njen položaj ono što ovo mesto čini posebnim. Za Vražji kamen vezuju se priče o đavolima, nesrećnoj ljubavi i neobičnim narodnim verovanjima koja se prenose generacijama.

Jedna od najpoznatijih legendi govori o tome kako je crkva uopšte završila na vrhu stene. Prema narodnom predanju, meštani okolnih sela prvobitno su želeli da podignu crkvu pored reke Pčinje. Tokom dana prikupljali su građevinski materijal i ostavljali ga na jednom mestu, nadajući se da će uskoro da započnu gradnju. Međutim, svako jutro dočekalo bi ih isto iznenađenje - materijal bi nestajao.

Verovalo se da su ga tokom noći đavoli odnosili na vrh Vražjeg kamena, i to navodno u ženskoj marami. Meštani su nekoliko puta vraćali kamenje na prvobitno mesto, ali bi se ista stvar ponavljala. Na kraju su, prema legendi, odustali od prvobitnog plana i odlučili da crkvu podignu upravo tamo gde je misteriozno nestajao građevinski materijal. Tako je, prema predanju, nastala svetinja na neobičnoj steni.

Zašto se u ovoj crkvi ne obavljaju venčanja i krštenja?

Još jedna priča koja se vezuje za Vražji kamen govori o nesrećnoj ljubavi dvoje mladih. Prema predanju, bogati mladić i devojka iz siromašne porodice zavoleli su se, ali njihova ljubav u početku nije nailazila na odobravanje njegovih roditelja. Ipak, porodice su na kraju popustile, pa je venčanje održano upravo u crkvi na Vražjem kamenu.

Posle ceremonije, mladenci su izašli iz crkve i popeli se na ukrašene konje. Međutim, mladoženjin konj se uplašio od buke i muzike svatova, pa je pojurio ka provaliji i survao se zajedno sa mladićem. Kada je videla šta se dogodilo, mlada je, prema legendi, potrčala za njim i skočila u smrt.

Veselje se tako pretvorilo u tragediju, a u narodu je ostalo verovanje da se nakon tog događaja u crkvi više niko ne treba da se venča. Zbog toga se ovaj običaj vezuje i za izbegavanje krštenja dece u toj svetinji.

Veruje se da ovo mesto pomaže ženama koje ne mogu da imaju decu

Iako se za crkvu vezuju priče o nesreći i izbegavanju pojedinih verskih obreda, postoji i sasvim drugačije narodno verovanje. Naime, žene koje nisu mogle da dobiju potomstvo nekada su dolazile u ovu svetinju verujući da im boravak u njoj može da pomogne da postanu majke. U naučnom radu o crkvi zabeleženo je i predanje o ženama koje su se provlačile kroz šuplju stenu u njenoj blizini, nadajući se da će taj običaj da im donese potomstvo. Reč je o narodnom verovanju, a ne o dokazanom lekovitom svojstvu mesta.

Iza svih ovih priča krije se i značajan spomenik srpske srednjovekovne kulture. Na osnovu arhitekture i sačuvanog živopisa, stručnjaci procenjuju da je crkva izgrađena između 1350. i 1380. godine. Ipak, tačan datum gradnje i ime ktitora nisu pouzdano utvrđeni, jer u samom hramu nije sačuvan natpis koji bi to potvrdio. Arheološka istraživanja otkrila su i ostatke monaškog groblja, što ukazuje na to da je na ovom prostoru nekada postojao aktivan monaški život.

Crkva je pod zaštitom države od 1958. godine, a 1983. proglašena je spomenikom kulture od velikog značaja.

Zanimljivo je i da sam Vražji kamen nije nastao ljudskom rukom, niti je za njegov nastanak potrebno da se traži natprirodno objašnjenje. Reč je o prirodnom geološkom fenomenu koji je oblikovala reka Pčinja, usecajući svoje korito kroz stene i stvarajući neobične kamene stubove. Tri najizraženije kamene formacije visoke su između 50 i 60 metara.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

 (MONDO)