"Novosti" saznaju da je Ministarstvo finansija i privrede pripremilo čitav niz promena izdataka za registraciju vozila od 1. oktobra.

Uštede za džep vozača biće, zavisno od mesta gde se vozilo registruje, od 2.500 do 3.000 dinara. Biće lakše i na šalterima - prilikom registracije kola više se neće popunjavati bezbroj priznanica, dovoljno će biti da se popuni samo jedan obrazac za uplatu.

Ukidaju se republička administrativna taksa za zahtev za izdavanje saobraćajne dozvole, potvrde o privremenoj registraciji ili registracione nalepnice i odjavu vozila, koja je do sada plaćana 670 dinara. Više se neće plaćati ni republička administrativna taksa za izdavanje saobraćajne dozvole ili registracione nalepnice u iznosu od 770 dinara. Vozači će uštedeti i na naknadi za korišćenje puteva, koja je iznosila 690 dinara. Ukida se i ekološka taksa od 496 dinara.

Doneta je odluka i o maksimalnoj visini komunalne takse. Ona će biti ujednačena za sve vozače bez obzira gde registruju svoje vozilo i iznosiće 2.000 dinara. Zahvaljujući samo ovoj odluci vozači u Beogradu će uštedeti 784 dinara, u Paraćinu 1.000, a u Somboru 380 dinara.

U Vladi je, takođe, potvrđeno i da neće biti najavljenog poskupljenja obaveznog auto-osiguranja, što su osiguravajuće kuće najavljivale za 1. januar naredne godine. Nešto slično izjavila je u petak i guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Kao argument za zadržavanje minimalne cene obaveznog osiguranja u Ministarstvu finansija i privrede vide to što će, u najavljenoj "seči" taksi i ostalih nameta, biti ukinut i deo propisa koji će omogućiti da i osiguravajuće kuće ostvare određene uštede.

Ukidaju se, naime, odluke da sredstva pravnih lica koja za osiguranje od požara svoje imovine osnivaju vlastite osiguravajuće fondove u visini tri odsto od premije osiguranja od požara u korist budžetskog fonda za vanredne situacije. Takođe, prestaje da važi odluka da se u budžetski fond za vanredne situacije uplaćuju sredstva ostvarena na osnovu izdvajanja osiguravajućih društava u visini pet odsto od prihoda naplaćenog obaveznog osiguranja transporta opasnih materija u drumskom, železničkom, rečnom i vazdušnom saobraćaju.

Kako nas uskoro čeka i zima, vozači već počinju da razmišljaju i o zimskim gumama. Prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, vozači u Srbiji od 1. novembra do 1. aprila sledeće godine neće morati da koriste sve četiri zimske gume, ali samo ukoliko na putu nema leda i snega. Ali, kako "Novosti" saznaju, trenutno se razmišlja i o varijanti da vozači tokom zime budu obavezni da imaju samo dve gume sa zimskom šarom ili sve četiri letnje gume sa šarom dubljom od četiri milimetara.

Inače, na predsezonskom sniženju, najjeftinija zimska guma za "punto" od 14 inča košta 4.080 dinara. Dakle, računica kaže da će vozače, ukoliko se postojeći propis ne promeni, ulazak u zimu koštati, samo po ovom osnovu, oko 150 evra.

Ipak, ono što vozače u Srbiji, kao i u svetu, najviše brine jeste cena goriva. Naši vozači plaćaju gorivo skuplje uz razna objašnjenja trgovaca - i kada evro ojača u odnosu na dinar, ali i kad slabi u odnosu na dolar. Cene derivata nam se menjaju i kada je nivo Dunava visok, ali i kada je izrazito nizak. Tu su, naravno, i objašnjenja o previranjima na Bliskom istoku, promenama vlasti u Libiji, kriza u Siriji...

Gorivo je, inače, i pred vikend skoro na svim pumpama u Srbiji poskupelo. I to opet ne simbolično. Benzinske stanice NIS-a prodaju ga za dinar skuplje nego pre, dok su ostali prometnici cenu podigli i više. Na pumpama "Lukoila" je u petak "evropremijum BMB 95" dostigao 173,90 dinara za litar.

Takođe, danas je apsolutno nemoguće saznati koju maržu imaju oni koji se bave prometom naftnih derivata. Naravno, uvek kada se pokrene ova tema trgovci tvrde da rade na ivici rentabilnosti i kao glavnog krivca za skupo gorivo proglašavaju državu koja ubira visoke akcize.

A država je, bar u tom delu fiskalne politike, odlučila da neke stvari menja. Tako će, definitivno, privatna vožnja automobilom postati luksuz. Jer, od prvog dana oktobra pun iznos akcize na benzin i dizel gorivo plaćaće samo privatni vozači, odnosno građani. Ukoliko voze na gas, namet države će im biti i veći nego do sada.

Na manje dažbine će, s druge strane, moći da računaju firme koje se bave javnim prevozom, transportom, kao i preduzeća koja imaju svoj vozni park. Njima će, prema izmenama Zakona o akcizama, biti vraćan iznos plaćene akcize za svaki kupljeni litar.

(MONDO)