Alergije na hranu i prehrambene namirnice su se utrostručile u poslednjih deset godina, što stvara posebno veliki problem kada je reč o deci alergičnoj na mlečne proteine koja se leče tretmanom baziranim na indukciji na toleranciju.

Poslednja istraživanja pokazuju da uvećanje alergija na polen za sobom vuče i sekundarno povećanje alergija na namirnice, posebno one koje su biljnog porekla i to preko proteina polena.

Ovaj tip alergija utiče na 1 do 3 posto stanovništva, a najviše na decu. Problem je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, u alergijama koje su kod dece izazvane proteinima kravljeg mleka, kojih ima u više namirnica nego što se misli.

Iako nalepnice na proizvodima često upozoravaju na prisustvo ovih proteina, može se desiti da ih deca konzumiraju a da toga nisu ni svesna, na primer na rodjendanskim zabavama, u vrtićima i drugim mestima gde nisu pod stalnom roditeljskom kontrolom.

Na taj način mogu se javiti rekacije na te sastojke koji mogu čak da ih dovedu u životnu opasnost.

Zato je veoma bitno da znate na koje namirnice ste alergični i da o tome strogo vodite računa.

Posebno je opasno to što se neke alrgije na hranu mogu javiti i u kasnijem životnom dobu, a namirnice koje najčešće izazivaju „probleme“ su jagode (i ostalo bobičasto voće), ali i orah, badem, lešnik, kikiriki...

Zato, ako vas svrbi u nosu, kijate, kašljete, a niste nazebli ili „zaradili“ grip, proverite da uzrok tim promenama nije vaš omiljeni kolač sa jagodama, ili orasnice koje obožavate.

(MONDO)