Nakon par godina postojanja, Nissan Micra se raskomotila u nameri da nam pokaže i malo donjeg veša. Kako jeftine krpe više nisu u modi, ovaj mikro kupe-kabriolet je snabdeven metalnim pokrivačem, sa električnom asistencijom.
Simpatična Nissan Micra ugledala je svetlost dana 2003. godine, da bi se u leto 2005, prvi put diskretno našmikala i ulepšala. U verziji sa troja i petora vrata, osvojila je srce uglavnom pripadnica lepšeg pola, koje su u preko 80% njeni kupci. Prošlo leto je poželela da i ona pokaže deo svoje ženstvenosti. Osim što je obukla haljinu sa velikim dekolteom, podvrgnula se i plastičnoj operaciji, kako bi se iz kupea transformisala u pravi kabriolet. Nimalo bezazlen zahvat, poveren je proverenom nemačkom specijalisti Karmannu.
Operacija je uspela u tehničkom smislu, ali prema proceni publike, nije donela očekivane estetske rezultate. Iako nije u cvetu mladosti, lice nije došlo pod udar noža, ali zato zavodljive obline stražnjice jesu. Zadnji deo se pod modnim uticajima izdužio i postao manekenski koščat, bez posebno simpatičnog mesta koji bi se mogao štipnuti, onako u prolazu. Logično, krovna konstrukcija je zahtevala više prostora, što znači da je Micra C+C duža od standardne verzije za 7 cm. Ipak, sa 3,80 metara dužine, ostaje i dalje najkraća u segmentu (Peugeot 206 CC 3,84 m, Opel Tigra Twin top 3,92 m, Mitsubishi Colt CZC 3,88 m), što se pozitivno odražava na mogućnosti parkiranja, ali i negativno na raspoloživi unutrašnji prostor. I ne treba se zavaravati, jer Micra kupe-kabriolet realno je samo dvosed.
U potrazi smo, dakle, za nekim drugim kvalitetima!
Kišni dani ove zime u Parizu nisu bili baš prava prilika za testiranje kabrioleta. Prvih nekoliko dana testa, spuštanje krova nije bilo izvodljivo ni za slikanje. Eto i nekakve sreće u nesreći: imali smo priliku da se uverimo da ni jedna kap vode, ovog gotovo biblijskog potopa nije prodrla u unutrašnjost.
Na mokroj podlozi, Micra zna da ”kiksne” ili proklizi kao visoka ženska potpetica na uglačanom parketu.
Prednji deo pri temperametnoj vožnji vuče na¬polje iz krivine, a naglo startovanje na semaforu, zbog proklizavanja pogonskih točkova, traži umeće Alonsa na startu F1. Budući da se ESP isporučuje uz doplatu, treba biti pažljiv.
Simpatična Nissan Micra ugledala je svetlost dana 2003. godine, da bi se u leto 2005, prvi put diskretno našmikala i ulepšala. U verziji sa troja i petora vrata, osvojila je srce uglavnom pripadnica lepšeg pola, koje su u preko 80% njeni kupci. Prošlo leto je poželela da i ona pokaže deo svoje ženstvenosti. Osim što je obukla haljinu sa velikim dekolteom, podvrgnula se i plastičnoj operaciji, kako bi se iz kupea transformisala u pravi kabriolet. Nimalo bezazlen zahvat, poveren je proverenom nemačkom specijalisti Karmannu.
Operacija je uspela u tehničkom smislu, ali prema proceni publike, nije donela očekivane estetske rezultate. Iako nije u cvetu mladosti, lice nije došlo pod udar noža, ali zato zavodljive obline stražnjice jesu. Zadnji deo se pod modnim uticajima izdužio i postao manekenski koščat, bez posebno simpatičnog mesta koji bi se mogao štipnuti, onako u prolazu. Logično, krovna konstrukcija je zahtevala više prostora, što znači da je Micra C+C duža od standardne verzije za 7 cm. Ipak, sa 3,80 metara dužine, ostaje i dalje najkraća u segmentu (Peugeot 206 CC 3,84 m, Opel Tigra Twin top 3,92 m, Mitsubishi Colt CZC 3,88 m), što se pozitivno odražava na mogućnosti parkiranja, ali i negativno na raspoloživi unutrašnji prostor. I ne treba se zavaravati, jer Micra kupe-kabriolet realno je samo dvosed.
U potrazi smo, dakle, za nekim drugim kvalitetima!
Kišni dani ove zime u Parizu nisu bili baš prava prilika za testiranje kabrioleta. Prvih nekoliko dana testa, spuštanje krova nije bilo izvodljivo ni za slikanje. Eto i nekakve sreće u nesreći: imali smo priliku da se uverimo da ni jedna kap vode, ovog gotovo biblijskog potopa nije prodrla u unutrašnjost.
Na mokroj podlozi, Micra zna da ”kiksne” ili proklizi kao visoka ženska potpetica na uglačanom parketu.
Prednji deo pri temperametnoj vožnji vuče na¬polje iz krivine, a naglo startovanje na semaforu, zbog proklizavanja pogonskih točkova, traži umeće Alonsa na startu F1. Budući da se ESP isporučuje uz doplatu, treba biti pažljiv.
"Cool" vožnja se, prosto, nameće
Srećom poslednjih dana testa, nebo je uslišilo naše molbe, sunce i temperatura od petnaestak stepeni omogućili su kraću vožnju kabrioletom. Da bi se izvršilo ”obnaživanje”, neophodno je 22 sekunde do potpunog otvaranja krova, uz upaljen motor i konstantni pritisak na prekidač izmedju sedišta.
Nikakve mehaničke osigurače nije neophodno prethodno deblokirati (kao kod recimo 206 CC), čak je moguće voziti brzinom od nekoliko kilometara na sat za vreme transformacije. Dovoljno da se izbegnu sirene i psovke vozača pozadi, ukoliko je započeta ispred crvenog svetla... Sama zaštita od vetra pokazala se sasvim zadovoljavajućom sve do nekih 120 km/h, bez obzira na odsustvo zaštitne mrežice pozadi. Odnosno, zahvaljujući veoma nagnutom vetrobranskom staklu (vozač i suvozač su natkriveni), a kada su podignuta i visoka bočna stakla dobija se jedna vrsta staklenog kaveza.
Naprotiv, otkrivena karoserija gubi na krutosti, po lošem putu može se čuti krckanje na spojevima. ”Cool” vožnja se prosto nameće, kada ostali kvaliteti Micre C+C dolaze do izražaja. Mislimo pre svega na veliku pokretljivost, mali poluprečnik okretanja, veoma prijatnu električnu asistenciju upravljača, korektnu vidljivost i zadovoljavajuću udobnost... Ali, samo napred...
Balkanski ”vaspitani” vozači, sigurno će prezime dotične modne kreatorke prekrstiti u nešto vulgarno, no ova poznata Poljakinja zaslužna je za unutrašnjost testirane Micre. Reč je o serie speciale, koju karakterišu udobna i impozantna sedišta od kože (nažalost, sa lošim bočnim osloncima), specifične podne prostirke, praktična ključ kartica ”slobodne ruke”, aluminijumski naplaci i metalizirana boja. Tu je, naravno, još automatski klima uredjaj, kožni upravljač sa komandama radio prijemnika, dobar CD sposoban da ”proguta” 6 diskova, četiri vazdušna jastuka, ABS itd. Nedostaje jedino ESP i sistem za satelitsko navodjenje.
Nikakve mehaničke osigurače nije neophodno prethodno deblokirati (kao kod recimo 206 CC), čak je moguće voziti brzinom od nekoliko kilometara na sat za vreme transformacije. Dovoljno da se izbegnu sirene i psovke vozača pozadi, ukoliko je započeta ispred crvenog svetla... Sama zaštita od vetra pokazala se sasvim zadovoljavajućom sve do nekih 120 km/h, bez obzira na odsustvo zaštitne mrežice pozadi. Odnosno, zahvaljujući veoma nagnutom vetrobranskom staklu (vozač i suvozač su natkriveni), a kada su podignuta i visoka bočna stakla dobija se jedna vrsta staklenog kaveza.
Naprotiv, otkrivena karoserija gubi na krutosti, po lošem putu može se čuti krckanje na spojevima. ”Cool” vožnja se prosto nameće, kada ostali kvaliteti Micre C+C dolaze do izražaja. Mislimo pre svega na veliku pokretljivost, mali poluprečnik okretanja, veoma prijatnu električnu asistenciju upravljača, korektnu vidljivost i zadovoljavajuću udobnost... Ali, samo napred...
Balkanski ”vaspitani” vozači, sigurno će prezime dotične modne kreatorke prekrstiti u nešto vulgarno, no ova poznata Poljakinja zaslužna je za unutrašnjost testirane Micre. Reč je o serie speciale, koju karakterišu udobna i impozantna sedišta od kože (nažalost, sa lošim bočnim osloncima), specifične podne prostirke, praktična ključ kartica ”slobodne ruke”, aluminijumski naplaci i metalizirana boja. Tu je, naravno, još automatski klima uredjaj, kožni upravljač sa komandama radio prijemnika, dobar CD sposoban da ”proguta” 6 diskova, četiri vazdušna jastuka, ABS itd. Nedostaje jedino ESP i sistem za satelitsko navodjenje.
Za dve osobe super, ali...
Bez sumnje ovo je najatraktivnija verzija, koja se prodaje za nešto više od 20.000 evra. Testirana je još skuplja, jer je umesto manuelnog petostepenog menjača posedovala automatski. Mnogo ili malo, prosudite sami, međutim, Micru C+C u Francuskoj moguće je nabaviti po početnoj ceni od 15.900 evra (verzija sa motorom 1,4/88 KS), i mnogo toga od gore navedenog ulazi u serijsku opremu.
Napred, kao što je i za očekivati, vozač, odnosno ”vozačica”, nemaju problema sa raspoloživim prostorom, bez obzira na korpulenciju. Sedišta je moguće daleko odgurnuti, i podešavaju se, kao i upravljač, po visini. Međutim, zadnja sedišta, ukoliko ih tako uopšte možemo nazvati, toliko su negostoljubiva, da u njih ni lutke koje služe za kraš testove ne žele da se smeste.
Konkretno, sićušne blizankinje od nepunih osam godina, nekako smo i transportovali, ali se mama zalepila na komandnu tablu, a tati je upravljač došao na desetak centimetara od grudnog koša. Podnošljivo za par desetina kilometara, ne više! Inače, praktičnost i udobnost za dve osobe se ne dovodi u pitanje. Prostora za odlaganje sitnica ima svuda po unutrašnjosti. Nesvakidašnji boks ispod suvozačevog sedišta je izdašne zapremine, koji se, kao i pregrada za rukavice, ne može zaključati? Nezgodno, kada se kabriolet ostavi nakratko parkiran.
Što se prtljažnika tiče, on je, reklo bi se, na visini zadatka. Poseduje čitavih 457 dm3, što je više nego dovoljno za sve neophodne stvari za duži odmor, odnosno znatno skromnijih 255 dm3 (do sigurnosne mrežice), kada je krov spušten. Još uvek dovoljno za par kutija cipela i kesa, mada je otvor mali i nepristupačan.
Po svemu ostalom Micra C+C je neizmenjena. Armatura, platforma i motori, identični su sa standardnom verzijom. Iako personalizovana i dopadljiva, instrument tabla je sićušna, te kao takva nedovoljno pregledna. Što se pak motora tiče, ugradjuju se samo dva benzinska, spomenuti 1,4/88 KS i snažniji 1,6, oba poreklom iz Nissana. Dizel 1,5 dCi Renaulta, nažalost, za sada nije predvidjen.
Napred, kao što je i za očekivati, vozač, odnosno ”vozačica”, nemaju problema sa raspoloživim prostorom, bez obzira na korpulenciju. Sedišta je moguće daleko odgurnuti, i podešavaju se, kao i upravljač, po visini. Međutim, zadnja sedišta, ukoliko ih tako uopšte možemo nazvati, toliko su negostoljubiva, da u njih ni lutke koje služe za kraš testove ne žele da se smeste.
Konkretno, sićušne blizankinje od nepunih osam godina, nekako smo i transportovali, ali se mama zalepila na komandnu tablu, a tati je upravljač došao na desetak centimetara od grudnog koša. Podnošljivo za par desetina kilometara, ne više! Inače, praktičnost i udobnost za dve osobe se ne dovodi u pitanje. Prostora za odlaganje sitnica ima svuda po unutrašnjosti. Nesvakidašnji boks ispod suvozačevog sedišta je izdašne zapremine, koji se, kao i pregrada za rukavice, ne može zaključati? Nezgodno, kada se kabriolet ostavi nakratko parkiran.
Što se prtljažnika tiče, on je, reklo bi se, na visini zadatka. Poseduje čitavih 457 dm3, što je više nego dovoljno za sve neophodne stvari za duži odmor, odnosno znatno skromnijih 255 dm3 (do sigurnosne mrežice), kada je krov spušten. Još uvek dovoljno za par kutija cipela i kesa, mada je otvor mali i nepristupačan.
Po svemu ostalom Micra C+C je neizmenjena. Armatura, platforma i motori, identični su sa standardnom verzijom. Iako personalizovana i dopadljiva, instrument tabla je sićušna, te kao takva nedovoljno pregledna. Što se pak motora tiče, ugradjuju se samo dva benzinska, spomenuti 1,4/88 KS i snažniji 1,6, oba poreklom iz Nissana. Dizel 1,5 dCi Renaulta, nažalost, za sada nije predvidjen.
Interesantan automobil sa interesantnom cenom
Na testiranju smo imali 1,6 od 110 KS, dovoljno snažan za energična ubrzanja, no donekle ugušen četvorostepenim automatskim menjačem. Ukoliko se ovaj u gradu još i pokazao zadovoljavajuće ”pametnim” i adaptiranim ovakvoj vrsti vožnje, na otvorenom putu to nije slučaj. Okleva često izmedju tri poslednja stepena prenosa, pa tako, recimo, na 130 km/h i dalje hoće da ”prešaltuje” u treći, što prouzrokuje urlanje motora i odlazak u previsoke obrtaje.
Ko želi da maksimalno iskoristi potencijal motora, bolje da se opredeli za manuelni petostepeni menjač i tako uštedi u proseku litru goriva. Jer jedino u izuzetno laganoj vožnji potrošnja može da sidje ispod 6 litara, dok po gradu treba računati na 10-11 litara. Naš zabeleženi prosek iznosio je preteranih 9,5 litara na 100 km.
Inače, maksimalna brzina Micre automatik je oko 180 km/h, što je za 10 km/h manje od one sa klasičnim menjačem, dok je ubrzanje do 100 km/h slabije za 1,6 sekundi (12,2 umesto 10,6 s).
Simpatičnog izgleda, sa velikim prtljažnikom i praktičnim rigidnim krovom, Micra C+C je atraktivno prevozno sredstvo za dve osobe, posebno ukoliko se praktikuje lagana vožnja. Malo temperamentnijim vozačima, više će odgovarati efikasniji Mini Cooper Cabriolet ili Ford Street Ka, samo što je početna cena ovih modela ubedljivo viša.
Uzevši na kraju u obzir sve navedene kvalitete i mane, kao i trogodišnju garanciju (u razvijenim evropskim zemljama) ovaj mali Nissan može se oceniti kao interesantan automobil, sa isto tako interesantnom cenom.
(Vrele gume/MONDO)
Ko želi da maksimalno iskoristi potencijal motora, bolje da se opredeli za manuelni petostepeni menjač i tako uštedi u proseku litru goriva. Jer jedino u izuzetno laganoj vožnji potrošnja može da sidje ispod 6 litara, dok po gradu treba računati na 10-11 litara. Naš zabeleženi prosek iznosio je preteranih 9,5 litara na 100 km.
Inače, maksimalna brzina Micre automatik je oko 180 km/h, što je za 10 km/h manje od one sa klasičnim menjačem, dok je ubrzanje do 100 km/h slabije za 1,6 sekundi (12,2 umesto 10,6 s).
Simpatičnog izgleda, sa velikim prtljažnikom i praktičnim rigidnim krovom, Micra C+C je atraktivno prevozno sredstvo za dve osobe, posebno ukoliko se praktikuje lagana vožnja. Malo temperamentnijim vozačima, više će odgovarati efikasniji Mini Cooper Cabriolet ili Ford Street Ka, samo što je početna cena ovih modela ubedljivo viša.
Uzevši na kraju u obzir sve navedene kvalitete i mane, kao i trogodišnju garanciju (u razvijenim evropskim zemljama) ovaj mali Nissan može se oceniti kao interesantan automobil, sa isto tako interesantnom cenom.
(Vrele gume/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.