- Treći dan -

Treća sreća! Današnji dan je bio fenomenalan. Naporan, ali fenomenalan. Ceo dan sam proveo u Viminacijumu i nisam stigao celog da obiđem tako da ću ostati na ovom lokalitetu još jedan dan. Već sam bio u poseti pre par godina i moram reći da je mnogo toga urađeno od tada. Na pojedinim iskopinama su urađene rekonstrukcije, kao što svi znamo pronađen je mamut, i počeo je da se gradi tj. rekonstruiše amfiteatar. Ali prvo mala faktografija: Viminacijum je nastao oko prvog veka i po napadu Huna sravnjen je sa zemljom pet vekova kasnije. U garnizonu su bile stacinorane dve legije od kojih je kasnije jednoj bilo naređeno da ode iz Viminacijuma. Ta je legija došla do ušća Save i Dunava gde je osnovala Singidunum. Viminacijum je brojao oko 30.000 stanovnika sa legijom od 5 do 7.000 vojnika.

Veoma srećan momenat bio je da nije bilo ljudi za grupnu turu tako da sam dobio "ličnog" vodiča zahvaljujući fotoreportaži koju radim. Prvo smo obišli grobnice u kojima su bili sahranjeni svi građani Viminacijuma, od vladara do građana. Primetićete da grobovi zapravo i nisu veliki. Rimljani su bili prilično niski rastom, žene su u proseku bile visoke oko 155cm, muškarci nešto viši. Pored grobova odraslih pronađeno je i nekoliko dečijih grobova. U samom centru iskopine nalaze se ostaci mauzoleja u kojem je bila sahranjena kraljica. Veruje se da je bio toliko visok da se mogao videti iz svih krajeva grada. Vodič vas vodi oko mauzoleja i kroz tunele koji vode u same grobnice. Tamo fotografisanje nije dozvoljeno. Paučina je namerno ostavljena da bi se dobilo na autentičnosti. Što i ima logike, jer da je nema činilo bi nam se da je Indi jurio skelete po apoteci, zar ne?

Sledeće na redu pri obilasku je glavna kapija garnizona. Jasno se vide ostaci kula i osmatračnica, pa čak i deo ulice. Takođe se vidi i deo kanalizacionog sistema koji je odvodio prljavu vodu (i ne samo vodu, ali da vam ne kvarim ručak) do Dunava. Pošto su Rimljani poznati i po akvaduktima tako je i Viminacijum imao svoj sistem dopremanja vode. Tri odvojena kanala su korišćena: za građane, terme i imućnije ljude.

Dalje smo išli ka amfiteatru. Rekonstruisana je tribina na kojoj je na vrhu sedeo imperator. One jesu bile od drveta nadograđene na zidove kružnog oblika. Ovde sam prvi put video kako se radi na arheološkom nalazištu. Nije baš kao u Spilbergovim filmovima sa doktorom Džonsom, ali daleko od toga da je dosadno. Pogled sa tribina je super, naročito iz imperatorske lože. Nije ni čudo što su ljudi masovno dolazili da gledaju borbe. Na fudbalskom stadionu je drugačije, fudbalski teren je mnogo veći. Ovaj, nazvaću ga ring, je u prečniku dosta manji te je samim tim i doživljaj veći. Sišao sam i na donji deo i prošao kroz kapiju na koju ulaze gladijatori. Naravno, u glavi mi je bio Rasel Krou i lik kojeg je glumio - Maksimus. A vama kao ne bi!? Kao i u Vinči vodiča Mariju sam gnjavio pitanjima i potpitanjima. Kao i sa Draganom imao sam jedan lep razgovor i dobio sam mnoštvo informacija.

Sada su na redu terme. U to vreme terme su mogli da koriste svi građani nezavisno od statusa. To je bilo dostupno svima. Postojao je sistem podnog grejanja, tačnije podne ploče su stajale na stubićima između kojih je strujala para i topao vazduh. Centralni pod je bio okružen bazenima koji su imali različite temperature vode. Onaj koji je imao najnižu temperaturu vode je danas u najboljem stanju. Na jednoj ivici se mogu čak videti i ostaci jedne freske. podovi su pravljeni sistemom mozaika i na pojedinim delovima se mogu videti originalni podovi. Pored osnovne namene - higijene, u termama su održavani i sastanci važnijih ljudi. Naravno, ovde su ljudi dolazili i na masaže. Može se slobodno reći da je ovo u to vreme bio spa centar.

Za kraj današnjeg dana vraćamo se u praistoriju. Mamut koji je pronađen u površinskom kopu u Kostolcu je spakovan u veliku metalnu kutiju i premešten na drugu lokaciju, bliže centralnoj zgradi Viminacijuma. Kada se uđe unutra moram priznati da je to nešto što fotografije teško mogu dočarati. Pošto je mamut ženka nazvana je Vika po Viminacijumu, a da je bio mužjak zvao bi se Kosta po Kostolcu. Njen skelet je ostao očuvan zahvaljujući mestu gde je uginula - močvari, tako da predatori nisu mogli doći do nje da bi se hranili. Nađeno je još nekoliko ostataka različitih mamuta ali su bili dostupni drugim životinjama tako da imaju tragove oštećenja. Na kraju sam napravio jednu fotografiju "ksenomorfa" pošto me je iz tog ugla skelet Vike mnogo asocirao na prvi deo filma.

Naravno, o nalazištima i faktografiji ima još puno toga da se piše ali to ću prepustiti daleko kompetentnijim osobama jer ćete čuti mnogo više stvari i dobiti mnogo više informacija od vodiča poput Marije, i na mnogo zanimljiviji način.

Ostajem još jedan dan ovde. Sutra ću fotografisati centralnu zgradu u kojoj je istraživački centar, biblioteka, muzej u izgradnji, kongresna sala... Imaće o čemu da se piše.

Pogledajte sve fotografije

GalerijaViminacijum - morate da ga posetite