Gde rakija "žeže", a od hrane ide voda na usta

Ono što ovaj kineski restoran odvaja od drugih je činjenica da ne "udovoljavaju" srpskim nepcima i načinu ishrane, već se ponose time što se tamo mogu naći isključivo tradicionalna kineska jela, koja sprema kineski kuvar Guoxiong Tang.

"Jedan slučajan susret je uticao na moj životni put, koji me je doveo u Srbiju. Kad sam prvi put došla u ovu zemlju, videla sam da pravih kineskih restorana, sa originalnim ukusima kineskih jela, ima veoma malo", rekla je Lidžen i dodala da je od malena bila zaljubljena u našu zemlju, gledala jugoslovenske filmove i žarko želela da jednog dana dođe u Beograd.

Kao što i Kinezi rade pred svoj obrok, poslužili su nas crnim čajem, koji se pije bez šečera i drugih dodataka, dok se zeleni čaj pije nakon obroka, nikako pre - jer goji!

Ono što je još karakteristično za crni čaj jeste to što ga u Kini piju isključivo zimi, a priprema se tako što se u proključalu vodu stave biljke, ali se ta prva voda prosipa kako bi se pročistio čaj, a zatim se sipa druga "tura" tople vode u čajnik. Ostavi se da odstoji dva do tri minuta, pa se onda pije. Za naš ukus je to možda razblaženo, ali Kinezi kažu da je ovako zdravije, a kad vidite koliko su samo svi mladoliki - vredi ih poslušati!

Počela su da se nižu najraznovrsnija kineska jela: kiselo-ljuta supa, piletina sa kikirikijem, govedina na čeličnom pladnju, riblje pljeskavice, prolećne rolne, teletina sa karijem i pirinčem, tofu sir (od soje) sa jajima, čips od ražnjića, rezanci (nudle) sa povrćem, piletina u povrću od koje "ide vodica na usta"... Ovo nije kraj listi jela, ali je kraj mom apetitu za naredna tri dana, koliko su nas obilato ugostili u ovom restoranu.

Izdvojila bih crne parazitske gljive, koje su bile deo predjela, a Lidžen je istakla da su naročito zdrave za žene da ih jedu nakon porođaja, ukoliko im padne imunitet, pa čak je poželjno da ih pojedu i kad su nervozne!

Pogledajte slike kineskih specijaliteta:

Kako bi utolili žeđ, poslužili su nam kinesku rakiju, a kakvi bi mi to bili gosti, kada ne bismo probali?

U početku zavara da je "slaba", ali kada je krenula da "žeže", nisam više bila sigurna koje jelo sam probala, a koje ne i da li je to što jedem ljuto, slano, slatko...

Kinezi imaju drugačiji ritual od nas kada je zdravica u pitanju. Dok se kod nas gleda pravo u oči i čaše se kuckaju u istoj ravni, kod Kineza, onaj ko nazdravlja, iz poštovanja prema prijatelju, spušta pogled i nastoji da mu čaša pri kuckanju bude niže postavljena od čaše onoga sa kim nazdravlja.

A, ukoliko u Kini želite nekoga da "nagovorite" da pije sa vama, to morate radite kroz duhovite pesničke opaske, dok se onaj koji se "nećka" isto tako mora "braniti" - pa ko pobedi!

Zanimalo me je koje bi to srpsko jelo Lidžen izdvojila kao najsličnije nekom kineskom, a odgovor je bio - ražnjići! Na jugu Kine, odakle je i ova srdačna dama, ljudi se hrane "blažom" hranom - morskim specijalitetima i povrćem, dok je sever malo sličniji našoj kuhinji i glavna jela sadrže meso, pa se tu najčešće i jedu svinjski ražnjići.

Ono što je osnovna razlika u samom načinu pripreme kineske i srpske hrane je to što mi uglavnom pečemo ili kuvaamo hranu, dok Kinezi preferiraju da je prže ili spermaju na pari.

Lidžen ima 40 godina, ali izgleda kao "devojčurak", pa smo je pitali koja je tajna njenog mladolikog izgleda, pored lagane hrane koja joj je osnovna ishrana.

"Slatko izbegavam jer je loše za zdravlje. U svemu treba biti umeren i ne preterivati, pa čak ako je u pitanju i neka namirnica koja je zdrava", rekla je Lami, a naravno, ni ona ne stavlja šećer u svoj čaj.

Pogledajte galeriju:

Kineska kuhinja može da se opiše pomoću četiri prideva: prozračno, lepo, osećajno i ceremonijalno. Prozračno i lepo se odnose na stav Kineza prema hrani i na način "komuniciranja" sa hranom. Ishrana je u Kini deo filozofije, objasnila nam je Tatjana Soldat, koja je prevodila za Lidžen, a i sama poznavalac kineskih običaja i kulture, koje je objasnila u svojoj knjizi "Kina: očima stranca, srcem domaćina".

"Kinezi su veoma srdačni, a vole da jedu, pa je i jedan od najčešćih pozdrava između prijatelja: 'Jesi li jeo?' To pitanje se ne može bukvalno prevesti na druge jezike, jer biste ga shvatili sasvim drugačije nego mi, Kinezi. Na srpskom jeziku taj pozdrav se može prevesti kao: 'Gde si, šta ima'", objasnila je Lidžen.

S obzirom na to da postoji osam osnovnih vrsta kuhinja u Kini, za one koji ne vole kinesku hranu se kaže da su onda probali samo jednu vrstu, pa da ima još nade da će se pronaći u nekoj drugoj kineskoj kuhinji i zavoleti je.

Na kraju ručka smo odigrali nagradnu igru, gde smo pogađali sastojake iz jela koje smo prethodno probali.

Moram da se pohvalim da sam osvojila treće mesto i dobila na poklon uramljenu tradicionalnu kinesku sliku - jeeej!

Pijuckajući kafu, saznali smo da je zamena za ovaj "porok" Kinezima čaj i da kada bi oni popili jednu "domaću", ne bi mogli da spavaju celu noć, koliko bi im taj kofein bio jak.

Sve u svemu, ugođaj, hrana i atmosfera restorana "Stari Šangaj" je mene oduševila, a da li će i vas, postoji jedan način da to proverite - posetite ga.

Pogledajte galeriju:

Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta zabave, kulture, muzike, filma, lifestyle, putovanja i seksualnosti pratite na našoj Facebook stranici -MONDOZabava, kao i na Twitteru@Mondo_zabava.