U moru saveta o zdravom životu i vežbanju kojima smo zatrpani, evo jednog koji je zasnovan na naučnom istraživanju.
Kardio na brzaka, čim ustanete? Malo čučnjeva, na kvarno, za vreme pauze? Trening posle posla? Internet je prepun saveta, najčešće potpuno suprotnih, na temu najboljeg vremena za trening. Delom, zato što na to koje će vreme u konkretnom slučaju biti najbolje za trening zavisi od čitavog mora faktora, od genetike, tipa telesne građe, vašeg unutrašnjeg časovnika i tako dalje.
Sve je to lepo, ali ako ste se čitavog leta odmarali, verovatno ne želite da čekate čitavu večnost pre nego što vidite rezultate.
Ako biste malo da radite na definiciji, ili da nabacite malo mišićne mase, recimo, da konačno imate pozadinu kakvu želite, nauka nedvosmisleno kaže "kasnije je bolje".
Pogledajte i bonus video:
Naučnici sa Univerziteta Južnog Misisipija zamolili su mlade studente da rade vežbe snage i vežbe sa opterećenjem u različito doba dana, i beležili su rezultate.
Iako su svi učesnici u istraživanju beležili sličan napredak po pitanju snage, grupa koja je trenirala u šest sati popodne dobila je više mišićne mase od grupe koja je trenirala u 10 ujutru, iako im je trening bio identičan.
"Večernja" grupa je, na kraju eksperimenta, bila i nešto vitkija od "jutarnje".
Korist od treninga s opterećenjem kasnije tokom dana biološki ima više smisla. Prvo, nivo hormona stresa kortizola (koji je koristan da nas natera da ustanemo iz kreveta, manje koristan po većini ostalih pitanja, uključujući i mršavljenje), na vrhuncu je rano ujutru.
Takođe, metabolizam se prirodno usporava kako dan odmiče, ali vežbanje u kasnim popodnevnim satima ga ponovo ubrzava, što u konačnom zbiru znači da ćete u okviru 24 sata sagoreti više kalorija ako vežbate popodne ili predveče, nego ako trening odradite čim otvorite oči.