Vanredno stanje u Srbiji trajalo je nešto više od 50 dana, a zbog mera koje su uvedene zbog korona virusa, bili smo primorani da sedimo kod kuće. To je, svakako, bilo nephodno zbog našeg fizičkog zdravlja, ali je samoizolacija, sa druge strane, na nas psihički ostavila traga…
"Iako nam je izolacija pomogla da sačuvamo naše i živote naših najstarijih građana, ipak te mere su donele određene posledice po mentalno zdravlje. Ljudi su po prirodi socijalna bića i jako je teško da budu izolovani na duže vreme. Takođe je problem što nismo mogli da odemo u prirodu, pošto je to naš najbolji 'punjač' dobre energije i imuniteta. Ljudima koji već imaju psihičke probleme, ovo vreme vanrednih mera je donelo pogoršanje postojećih problema, pošto zatvaranje u kuću dodatno povećava nivo anksioznosti, paničnih napada, psihotičnih epizoda, depresija. Takođe su najstariji građani bili usamljeni i imali su problem sa organizacijom slobodnog vremena", psihoterapeutkinja dr Tatjana Vlašković Jovićević potvrdila nam je ono što smo i pretpostavljali.
A onda, tako "ispražnjeni" od sedenja u četiri zida počeli smo da izlazimo napolje kada su mere popuštene. Ulice vrve od ljudi, a mogli smo da vidimo redove ispred beogradskih butika. Zašto nam je, posle čitave ove situacije, sada toliko bitno da kupimo novu odeću?
"To je verovatno posledica dugog ostanka kod kuće, a današnje kapitalističko društvo je naviklo da troši veliku količinu novca na materijalne stvari, na taj način nam se kratkotrajno povećavaju nivoi hormona sreće i zadovoljstva, koji su nam nedostajali tokom perioda izolacije", kaže nam psihoterapeutkinja.
Ona je istakla da nam šoping pruža osećaj kratkotrajne sreće, koja brzo prođe, zbog čega ulazimo u začarani krug, pa u nekom kratkom periodu opet moramo da kupujemo, da bismo se osećali zadovoljno.
"Za to je krivac dopamin, koji se poveća kada radimo nešto hedonistički, bilo da kupujemo, jedemo, pijemo, imamo se*s i slično".
U redovima ispred butika uglavnom su bile žene - naravno, ne treba generalizovati, bilo je i muškaraca, i među njima ima onih koji obožavaju šoping, ali većinski su bile dame. Pitali smo dr Tatjanu da li ima neko objašnjenje za to…
"Većina potrošača jesu žene, a takođe se primećuje da je velika većina prodavnica namenjena baš njima, jer su one najbolji potrošači. Mogući razlog sadašnje preterane kupovine je taj što su žene u karantinu najviše vremena provodile u kuvanju, čišćenju kuće, čuvanju dece, a neke su i radile od kuće, tako da im je sada trošenje novca na lično zadovoljstvo neki oblik nagrade posle svega što su prošle".
Slično je, kaže dr Vlašković Jovićević i što se tiče odlaska u frizerske i salone lepote.
"Nekima je zaista bilo neophodno da se ošišaju, nevezano za estetiku. A što se tiče kozmetičkih salona, verovatno i na taj način žene sebe nagrađuju i ugađaju sebi nakon perioda 'zapuštanja' i većeg fizičkog napora. To je i vid regresije, mehanizma odbrane, koji nam govori da je opet sve kao nekada i bezbedno, iako u realnosti nije tako".
Dakle, činjenica je da nam posle svega što smo prošli, kupovina predstavlja neki vid "utehe", pomaže nam da se osećamo bezbedno, da se vratimo u normalu. I ne treba ni najmanje da vas grize savest što ugađate sebi, ali, nije neophodno da trošite novac da biste se dobro osećali - ima i drugih načina.
"Svakako da trošenje novca sada nije najvažnija stvar koju možemo da uradimo za poboljšanje mentalnog zdravlja, jer je to kratkotrajna satisfakcija. Treba da radimo na sebi malo dublje, da odemo u prirodu, šetamo pored reke, po šumama, da se fizički aktiviramo, jer je to najbolji put do zdavijeg duha, kako kaže latinska poslovica: 'U zdravom telu, zdrav duh'. A ko želi, svakako, može da popriča sa psihologom, psihijatrom, psihoterapeutom, koji će im na najstručniji način pomoći u prevazilaženju psihičkih kriza, kako u vanrednim, tako i u redovnim životnim okolnostima".