Da li mučnina i nadutost nakon konzumiranja mleka ili mlečnih proizvoda označavaju neku bolest, ili samo netoleranciju na laktozu? Da li je to trajna ili privremena pojava, objasnio je prof. dr Vojislav Perišić, gastroenterolog.
"Negde oko 15, do 17 odsto Srba ne podnosi laktozu, to je veliki postotak. Grci, recimo, ne podnose laktozu često, feta je kisela i veoma prevrela, da ne bi imala mnogo laktoze. Fetu mogu, a druge bele sireve ne mogu. Ako ne podnosimo laktozu, ako nam je nizak nivo enzima laktaze, između osmog i 12. sata javiće se bolovi, nadimanje, podrigivanje, proliv. Ako toga nema, mi smo tolerantni na laktozu", rekao je on.
"Sekundarna intolerancija može biti posledica akutnog gastritisa, ta je posledična. Ali imamo adultnu, počinje oko četvrte godine, počinje da vam se spušta nivo enzima u organizmu", rekao je on.
Ima li istine u tvrdnji da nama, zapravo, mleko nije potrebno ako smo odrasli?
"Bravo! Ja sam pitao profesora iz Šefilda, da li nam mleko uopšte treba kada odrastemo? Znate šta mi je rekao? Ono je jeftino i svuda ga ima, jedite meso i masnoću i bićete zdravi. Mleko vam ne treba. Mleko je kapitalno do 12. meseca, a nakon toga je adjunkt, jeftino je i ima kalcijum. To je filozofija mleka", objasnio je on.
Šta je sa mešanjem kafe i mleka?
"Podržavam mešanje, to je samo kondicioniranje ukusa kafe. Neko voli ukus kafe, bitni uticaj na ishranu nema. Englezi piju čaj s mlekom, uvek vri ketl, i ledeno mleko je pored. Zašto ne bi moglo zajedno, naravno. U pitanju je samo ukus", rekao je on.
"Ja pijem instant kafu s mlekom, imam 75 godina, ne fali mi ništa", rekao je on.
Postoji li mleko koje pravi "manje" problema od nekog drugog?
"Jedino magareće, koje je i najskuplje, ne pravi probleme ali ono ima jak miris. Hristove su muke da se to popije čak i kada ste odrasli, zamislite da naterate dete da popije", rekao je on.
(MONDO)