Tokom trajanja pandemije korona virusa, mnogi su se ugojili, što je i očekivano jer smo se kretali manje nego inače.
Direktorka Poliklinike Kliničkog centra Srbije dr Snežana Polovina tokom gostovanja na RTS otkrila je koliko smo se ugojili i kojom brzinom je bezbedno mršaviti.
"Zvaničnih statističkih podataka o tome koliko smo se ugojili tokom pandemije još uvek nemamo, ali ono što možemo da vidimo da su se pacijenti koji se redovno javljaju u Centar za gojaznost uglavnom ugojili tokom pandemije. Sve naučene modele ponašanje koje smo objašnjavali tokom prethodnog lečenja su narušili zbog pandemijske situacije, ne svojom voljom, naravno. Ugojili su se negde od 10 do 15 odsto, što je mnogo.Kada pokušavamo nekome da objasnimo kojim tempom da skida telesnu masu, a da to bude zdravo, mi kažemo da smanji 10 odsto za šest meseci. Neki su se ugojili deset odsto za tri-četiri meseca, to je veliko, naglo nagomilavanje masnog tkiva".
Doktorka kaže da je sada "kasno za skidanje kilograma pred odmor".
"To je trebalo ranije da počne. Naš organizam je jako dobro izbalansiran i čim se naruši balans dolazi ili do funkcionalnog poremećaja ili do bolesti. Tako i kada je u pitanju gojaznost, kada narušimo našu energetsku ravnotežu i ugojimo se, organizam se onda podesi i ustali na toj većoj telesnoj masi. Ako za kratko vreme smanjimo rezervoar masnog tkiva, organizam će se pobuniti i nateraće nas da jedemo opet, da bismo napravili energetsku zalihu. Zato ne treba to da radimo".
Prema njenim rečima, mozak "ne reaguje" samo na mršavljenje do dva kilograma.
"Ono što mozak ne prepoznaju su oscilacije u telesnoj masi oko dva kilograma. Znači, možemo da smanjimo dva kilograma za kratko vreme i to neće prepoznati kao deficit i neće nas terati da to brzo vratimo. Postepeno smanjenje telesne mase znači da prvo treba da smanjimo energetski unos, da se odreknemo visokokalorijskih namirnica, to su namirnice koje imaju veliku količinu koncentrovanih šećera, koje su masne, one koje nose u sebi veliki energetski potencijal. Njih treba zameniti namirnicama koje sadrže više vlakana, više vode, to je u stvari povrće kojeg sada ima u izobilju na pijacama, kao i voće, koje mora da se jede u ograničenim količinama u zavisnosti od toga koliko sadrži šećera".
Dr Polovina ima i nekoliko saveta o kombinovanju namirnica.
"Nema pravih naučnih podataka o štetnosti kombinovanja namirnica, ali svako od nas može da prepozna kada dođe do nadimanja, gasova, to znači da se namirnica teško vari. Nikako ne treba piti alkohol posle jela jer usporava varenje i metabolizam. Ona kombinacija proteina i ugljenih hidrata, tj. mesa i hleba stvori osećaj sitosti, ali se to teže vari. Uvek kombinovati proteine sa vlaknastom hranom, dakle sa povrćem, ili eventualno sa nekim žitaricama koje su lako svarljive".
Ona kaže da nažalost ne postoje namirnice koje mogu da nam pomognu da brže smršamo, ali postoje začini koji mogu da pomognu bržem varenju.
"Neki začini koji su inače ljuti, pikantni, ubrzavaju varenje – biber, kurkuma, to su začini koji će olakšati varenje i ta svarena hrana će za kraće vreme da dođe do ćelija koje će to da izmetabolišu. Najveći problem je kada se hrana dugo zadržava u želucu, kada se sporo vari i kada ono što dospe u creva više nije toliko hranljivo".
Pored toga, ističe da voda može da nam pomogne u procesu mršavljenja.
"Važno je da znamo da prepoznamo osećaj žeđi i glađi jer se signal žeđi često prepoznaje kao glad. Unos vode je jedan od ključnih momenata kako možemo da razblažimo onu želudačnu kiselinu koja se skupila između obroka i koja nam izaziva osećaj gladi. Dovoljan unos vode, orijentacije radi, našu telesnu masu kada podelimo sa 27 mi dobijemo u litrima količinu vode koju treba da popijemo u toku dana. Strašno je važno da se pije voda, eventualno čajevi, može da se popije limunada, ali nikako slatki gazirani sokovi jer to je ogroman energetski unos koji stvori osećaj sitosti, ali to su prazne kalorije, koje nemaju hranljivu vrednost".
(MONDO)