Veliki problem današnjice je brz tempo života koji nosi sa sobom dosta stresa i ogroman obim posla, samim tim neredovno uzimanje obroka, brzu i prerađenu hranu, kao i previše šećera. Zdrav režim ishrane i povećana fizička aktivnost mogu značajno da smanje rizik za nastanak gojaznosti i pratećih hroničnih oboljenja.
Jedna od naših najpopularnijih nutricionista, Ana Petrović, koja je pomogla brojnim našim javnim ličnostima da drastično smanje svoju kilažu, otkrila je veoma bitne smernice za mršavljenje i prelazak na zdraviji način ishrane, koji donosi brojne benefite nađem organizmu.
Petrovićeva je naglasila da je vreme obroka, kao i izbor namirnica, za svakoga individualna stvar.
"Ishrana je individualna za svakog od nas, pa samim tim i vreme obroka i porcija. Zavisi od: pola, godina, stanja uhranjenosti, zdravstvenog stanja, aktivnosti pojedinca, želje, cilja i drugih faktora. Mnogi se izgladnjuju da bi smršali, ali nakon držanja ovakve 'dijete' vrate sve izgubljene kilograme. Često kod instant dijeta postoji rizik od pada imuniteta i negativnih uticaja na psihičko stanje osobe koja se izgladnjuje", kaže Ana.
Objašnjava da brojni proizvodi, koji važe za zdrave, zapravo to nisu!
"Nikada nisam rekla da su grickalice poput raznih pločica, pirinčanih galeta, keksića zdrave. Na svakom proizvodu postoji deklaracija, gde možete pronaći sastav proizvoda koji želite da kupite. Tačno možete saznati kalorijsku vrednost namirnice, odnos nutrijenata, masti, ugljenih hidrata i proteina. Kalorijska vrednost nije prioritet na deklaraciji, važno je obratiti pažnju na količinu masti, soli, šećera, prisustvo raznih emulgatora i veštačkih zaslađivača", rekla je nutricionistkinja.
Ona dodaje da je vrlo bitno pogledati ukupan unos ugljenih hidrata.
"Na deklaraciji odvojeno piše šta su ukupni šećeri, a šta vlakna, koliko ima prostih šećera, koliko masti, od toga treba posebno pogledati zasićene masti i trans masne kiseline. Ne kažem da nikad ne bi trebalo da pojedete grickalice, možete sebi priuštiti ponekad ove proizvode, ali umereno i ne svakodnevno".
Kako kroz hranu da jačamo imunitet?
"Koristite namirnice bogate vlaknima. Beta glukan sadrže ovsene pahuljice i pečurke. Celulozu i pektin sadrže: jabuke, maline, pomorandže, kupus, zelena salata, žitarice, grašak, pasulj, krompir. Neka vam tanjir bude uvek pun povrća različitih boja, koje potiču od biljnog pigmenta. Najjači antioksidansi smanjuju štetno dejstvo slobodnih radikala, oštećenje ćelijskih struktura i nastanak raznih infekcija i bolesti kod čoveka! Neki od njih su likopen iz paradajza, karotenoidi iz: bundeve, brokolija, šargarepe, paprike, antocijani iz borovnice, aronije, šljive, polifenoli iz: grozđa, kakaa, zelenog čaja i drugo", naglašava Ana.
Podvlači da su za organizam, takođe, veoma bitne i omega-3 masne kiseline.
"Omega-3 masne kiseline smanjuju rizik od hroničnih oboljenja, pa preporučujem svakodnevni unos maslinovog ulja, semenki lana, čije i ribe poput: orade, oslića, brancina, pastrmke i slično. Svi nutrijenti treba da budu ravnomerno zastupljeni u ishrani jer imaju zaštitnu, gradivnu i energetsku ulogu! Oligoelementi su neophodni za ubrzavanje svih hemijskih reakcija u organizmu i održavanje sveukupnog zdravlja".
Koliko tečnosti dnevno moramo unositi i šta je još od napitaka preporučljivo, osim vode?
"Neki od preporučenih napitaka mogu biti detoks napici koje je najbolje konzumirati ujutru pre doručka: noni sok, zeolit, aloja, aronija, glina, sok od zelenog žita, medena voda, biljni čajevi, sveže ceđeni sokovi i drugo. Sada možete piti jabukovo sirće razblaženo sa vodom jer ima antibakterijsko dejstvo i odličan je antiseptik. Tečnost uvek pijete lagano u gutljajima. Ukoliko želite da skinete kilograme, ne mešajte voće u ceđenim sokovima. Dnevni unos tečnosti je individualan i možete ga izračunati kada telesnu težinu podelite sa 27", zaključila je nutricionistkinja Ana Petrović.
(MONDO/Stil.rs)