U kojoj hrani ima najviše titanijum-dioksida, glavnog sastojka kojim se postiže jarko bela boja u hrani?
Kalifornija bi uskoro zakonom mogla da zabrani upotrebu titanijum-dioksida, glavnog sastojka za postizanje jarko bele boje u hrani. Evropska agencija za bezbednost hrane je upotrebu ovog aditiva koji nosi oznaku E171 zabranila na tržištu Evropske unije još u januaru prošle godine. U kojoj hrani ima najviše ovog aditiva, koji proizvođači ga najviše koriste, koje količine mogu da budu opasne po zdravlje i kako da prepoznamo sve ono što nije dobro na deklaracijama, otkrila je dr Olga Ličina, klinički nutricionista.
"O titanijum-dioksidu E171 se priča već desetak godina. Konstatno ima negativne i pozitivne efekte po zdravlje. Evropska agencija za sigurnost hrane je još 2016. godine dobila prvu molbu da se ponovo uzme u razmatranje. To je boja koja daje belinu hrani, obično se nalazi u žvakama.Aditivi služe da nam hrana bude primamljivija, da sačuvaju svežinu, pojačaju ukus, boju i omoguće transport da od proizvođača dođe ista hrana, u smislu da nema vlage", rekla je dr Ličina.
Gde se najviše koristi E171?
"Najviše se koristi kod slatkiša i svega onoga što je za pravljenje smesa za mafine. Ova boja je prisutna u lekovima, kako bi tablete imale belu boju, u kremama za lice, pastama za zube. Kad kažu da pasta izbeljuje zube, ona najverovatnije ima titanijum-dioksid. Agencija za lekove polazi od toga da su to mikro doze u odnosu na one koje se nalaze u prehrambenoj industriji. Svaki aditiv može da bude potencijalno toksičan, u zavisnosti od doze koju uzimamo. To je nekih 100 miligrama po kilogramu telesne mase, što niko nikada ne bi mogao da uzme toliko lekova ili paste za zube", objasnila je doktorka i dodala da žvake nisu opasne.
"Kad žvaćete žvaku, ne gutate je. Tako se ne oslobađa titanijum-dioksid. Dokazano je da se u nano česticama oslobađa u našem digestivnom traktu. Dakle, kada vi nešto progutate, to dođe do tankog creva i tu se dešava apsorpcija. Tu se akumulira u telu. Ako dugo godina uzimate dozu, može da dođe do akumulacije. Ako je žvaćete i pljunete, ne dolazi do želuca. Bombone dolaze do želuca. Dnevno bi bilo potrebno 100 miligrama po kilogramu telesne mase. Jedna bomobna ima 0,01 miligram, pa je nemoguće da pojedete toliko bombona", objasnila je dr Ličina.
(MONDO)