U tradicionalnim jelima mnogi uživaju, ne samo na selima, već i u gradovima. Postali su sastavni deo menija gradskih restorana i proslava i pritom diktiraju visoku cenu. Pa tako, samo čvarcima je poslednjih godina cena "otišla u nebo".
Kakav je to novi trend, gostujući na Prva TV objasnio je Boško Bubanja iz "Ivent industrije" Srbije.
Kako kaže, stara tradicionalna jela obično su zastupljena na planina i etno selima u Srbiji, međutim, sve ih više ima po beogradskih restoranima i deo su proslava.
Dalje, večita dilema među Srbima jeste i koja su to naša tradicionalna jela? Iako se čini da su ćevapi i pljeskavice naše, istina je drugačija. Naime, kako smo oduvek bili raskrsnica puteva mnogih naroda i migracija, tako su i oni sa sobom ostavljali delove svoje kulture, među kojima je i kuhinja.
"To jeste dugo na našem meniju, ali ne može se to nazvati kao autentično srpsko jelo. Ipak je to došlo odnekud", objašnjava Bubanja i dodaje koja se to jela mogu pripisati kao srpska:
"Tu su proja, pihtije, gibanica, ajvar i karađorđeva šnicla koja je pojavila nakon Drugog svetskog rata. Takođe, popara, kačamak, cicvara".
Kada je reč o svadbama ili nekim drugim proslavama, Boško Bubanja otkriva i koja jela su prisutna na njima i kako bi trebalo da se ispoštuju gosti, jer neminovno je - vremena su se promenila:
"Kada se dogovara svadba ili neka veća proslava, uglavnom moderni objekti ugovaraju isprobavanje jela kako kasnije ne bi bilo greške. Ali, svaki meni na proslavama treba da ima za svakog po nešto - i za ljude koji ne jedu svinjsko, ali i za one koji poste, i za vegane i za vegeterijance", rekao je on za kra.
BONUS VIDEO:
(MONDO)