- Jesen menja raspored dnevne svetlosti, pa organizam teže podešava unutrašnji sat.
- Jutarnja svetlost je posebno važna.
- Ako umor traje dugo i prati ga loše raspoloženje, promene sna ili apetita, treba potražiti savet lekara.
Ako vam se poslednjih nedelja sve teže ustaje iz kreveta, tokom dana vam pada koncentracija, a uveče biste najradije legli ranije nego inače, možda se niste samo ulenjili, već reagujete na smenu godišnjih doba.
Dani su sve kraći, jutra počinju u mraku, a već u kasnim popodnevnim satima se javlja osećaj kao da je ponovo noć. Ćak i ako većinu dana provedete pod veštačkim svetlom, organizam i dalje registruje promene u prirodnom ciklusu svetlosti i tame. Zbog toga se sa promenom godišnjeg doba menja i ritam spavanja.
Svelost je najvažniji okidač pospanosti
Kada svetlost dospe do mrežnjače oka, informacije se prosleđuju delu mozga koji reguliše unutrašnji biološki sat. Na taj način organizam dobija signal da je dan, odnosno da je vreme za budnost. Kako se približava noć i svetlosti ima sve manje, telo počinje da povećava lučenje melatonina, hormona koji učestvuje u regulaciji sna.
Međutim, nije važna samo količina svetlosti koju dobijemo tokom dana već i kada je dobijemo. Jutarnja svetlost možda je važnija nego što mislimo.
Istraživanje u kojem je učestvovalo više od 500 odraslih osoba pratilo je njihovu izloženost svetlosti i obrasce spavanja tokom različitih godišnjih doba. Rezultati su pokazali da se tokom zime san pomera kasnije u odnosu na leto. Posebno je bila zanimljiva uloga dnevne svetlosti.
Naime, svetlost koju dobijemo ujutru pomaže našem organizmu da "namesti" unutrašnji sat i prepozna da je počeo novi dan. Zbog toga možemo da budemo budniji tokom dana, a uveče ranije počinjemo da osećamo pospanost. Sa druge strane, mnogo svetlosti u kasnim popodnevnim i večernjim satima može da pošalje telu signal da dan još traje i da pomeri vreme kada ćemo postati pospani.
Zato nije potpuno svejedno da li najveći deo dnevne svetlosti dobijemo ujutru ili tek predveče.
A upravo tu nastaje problem tokom jeseni. Ustanemo dok je napolju još mrak, spremimo se i krenemo na posao, fakultet ili u školu, a zatim veliki deo dana provedemo u zatvorenom prostoru. Tako našem organizmu nedostaje ona jutarnja doza prirodne svetlosti koja mu pomaže da pravilno "podesi" unutrašnji sat.
Zato kratka jutarnja šetnja, odlazak peške do posla ili samo nekoliko minuta provedenih napolju mogu da doprinesu da se osećate energičnije i da vam se manje spava.
Da li tokom jeseni zaista potrebno više sna?
U istraživanju sprovedenom u laboratoriji za proučavanje sna u Berlinu pokazano je da postoje razlike u strukturi spavanja tokom različitih godišnjih doba. Posebno se razlikovalo trajanje REM faze sna, tokom koje najčešće intenzivno sanjamo, a uočene su i promene u dubokom snu.
Lampe za svetlosnu terapiju mogu da budu pogodno rešenje za ljude koje većinu dana moraju da provedu u zatvorenom prostoru i ne mogu da dođu do prirodne svetlosti.
One emituju veoma jaku svetlost i koriste se u određenim situacijama za uticaj na cirkadijalni ritam. Svetlosna terapija je posebno proučavana kod sezonskog afektivnog poremećaja, odnosno depresivnih epizoda koje se kod nekih ljudi ponavljaju tokom određenog godišnjeg doba.
Američki Nacionalni institut za mentalno zdravlje navodi svetlosnu terapiju kao jednu od mogućih opcija za lečenje zimskog sezonskog afektivnog poremećaja, najčešće uz korišćenje svetlosne kutije od 10.000 luksa u jutarnjim satima.
Povremena pospanost i manjak energije nisu neobični kada se menjaju godišnja doba, ali ako umor postane intenzivan i traje duže vreme, ne treba automatski da se pripiše jeseni.
Posebno obratite pažnju ako se uz umor javljaju dugotrajno loše raspoloženje, gubitak interesovanja za stvari koje su vam ranije prijale, problemi sa koncentracijom, značajne promene sna ili apetita.
Kod nekih ljudi jesen i zima mogu da budu period kada se ponavljaju simptomi sezonskog afektivnog poremećaja. A izražena iscrpljenost može da bude povezana i sa drugim zdravstvenim stanjima, poput nedostatka gvožđa ili problema sa štitnom žlezdom.
Ako umor traje, pogoršava se ili počne ozbiljno da ometa svakodnevni život, najbolje je da potražite savet lekara.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)