- Veštačka inteligencija i automatizacija do 2035. mogu da smanje potražnju za radom na postojećim poslovima za 21 odsto, što odgovara radu na 36 miliona radnih mesta.
- Najugroženiji su kancelarijski i administrativni poslovi, poljoprivreda, tehnologija, proizvodnja, trgovina i prodaja, kao i transport i logistika.
- McKinsey procenjuje da će oko 11 miliona zaposlenih morati da promeni zanimanje, iako bi ukupno moglo da nastane više od 40 miliona novih radnih mesta.
Zahvaljujući razvoju veštačke inteligencije, američka privreda mogla bi da stvori više od 40 miliona novih radnih mesta u narednoj deceniji, piše CNBC Make It. Međutim, široka primena veštačke inteligencije i drugih tehnologija za automatizaciju mogla bi do 2035. godine da smanji potražnju za radom na postojećim poslovima za 21 odsto, što odgovara obimu rada na 36 miliona radnih mesta.
Oko 25 miliona zaposlenih moći će da ostane u svojim sadašnjim zanimanjima, iako bi način na koji rade mogao da se promeni. Preostalih 11 miliona moraće da pređe u druge oblasti.
"Dobra vest je da će rast potražnje biti veći od njenog pada", kaže Tangi Ketlin, direktor Globalnog instituta McKinsey.
Pre nego što nastavite sa čitanjem članka, molimo vas da glasate u MONDO anketi:
Da li se plašite da bi veštačka inteligencija mogla da preuzme vaš posao?
Ipak, zaposlenima na čije će poslove uticati automatizacija, predstoji put koji bi mogao da bude komplikovan, upozorava Ketlin. U izveštaju se uticaj automatizacije definiše kao "udeo sadašnjih radnih sati tokom kojih bi posao mogao da bude automatizovan ili znatno unapređen uz pomoć tehnologije".
Prema izveštaju, ovo je 10 oblasti na koje će automatizacija najviše uticati. Za svaku su navedeni broj zaposlenih sa punim radnim vremenom, procenjeni udeo radnih sati na koje će tehnologija uticati i očekivano smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije.
1. Kancelarijski i administrativni poslovi
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 18 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 81 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 38 odsto
2. Poljoprivreda, ribarstvo i šumarstvo
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 400.000
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 76 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 43 odsto
3. Tehnologija i analitika
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 5,2 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 70 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 22 odsto
4. Industrija i proizvodnja
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 8,5 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 68 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 25 odsto
5. Trgovina i prodaja
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 13,3 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 67 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 27 odsto
6. Poslovanje i finansije
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 10,5 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 62 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 18 odsto
7. Priprema i posluživanje hrane
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 13,7 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 60 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 31 odsto
8. Umetnost, mediji i zabava
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 1,9 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 58 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 13 odsto
9. Transport i logistika
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 13,8 miliona
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 55 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 30 odsto
10. Instalaterski poslovi i popravke
- Broj zaposlenih sa punim radnim vremenom: 6,1 milion
- Udeo radnih sati na koje će automatizacija uticati: 54 odsto
- Smanjenje potražnje za radom zbog automatizacije: 15 odsto
Neki poslovi biće "ponovo izmišljeni"
Prema Ketlinovim rečima, veći stepen automatizacije ne znači uvek i manju potrebu za zaposlenima. Primena veštačke inteligencije mogla bi da preoblikuje pojedine poslove ili pomogne ljudima da ih obavljaju, umesto da ih zameni. Na primer, automatizacija bi mogla da utiče na 47 odsto radnih sati u pravnoj struci, dok se smanjenje potražnje za radom procenjuje na svega 18 odsto.
Advokati su "ranije provodili mnogo vremena u istraživanju", kaže Ketlin. Danas veštačka inteligencija može da obavi veliki deo tog posla, pa će advokati više vremena posvećivati zadacima koji zahtevaju ljudsko rasuđivanje.
"Vaša radna uloga ili naziv pozicije ostaju isti, ali se način na koji provodite radno vreme drastično menja", objašnjava on.
Ketlin ističe da prilikom tumačenja ovih podataka treba razlikovati posao koji je "teorijski moguće automatizovati" od onoga "što će zaista biti automatizovano" u organizacijama.
"Tehnologija određuje šta je moguće, ali odluke rukovodilaca određuju koliko brzo će te mogućnosti postati stvarnost", navodi se u izveštaju.
Zbog toga bi broj zaposlenih koji će morati da promene zanimanje mogao da se kreće između 6 i 16 miliona, dok osnovna procena iznosi 11 miliona.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)