Moderne dijete i trendi programi detoksikacije ne mogu izlečiti bolesti, niti vam obezbediti savršeno zdravlje. Naše telo prosto ne funkcioniše tako. Evo šta o savremenim trendovima u ishrani kaže nauka.

"Za razliku od mnogih koji dele svoje savete o 'čistoj ishrani' i predstavljaju se kao 'velnes gurui', želela bih da na samom početku skrenem pažnju na svoje obrazovanje.

Ja nisam samo još jedna u nizu blogerki koja vam nudi plan ishrane kojim ćete transformisati svoje telo, ili neki čarban lek, naorižana tanjirom divno dekorisane hrane i odličnom marketinškom strategijom.

Ja sam biohemičar i registrovani nutricionista", kaže Piksi Tarner, koja je odlučila da kaže istinu o popularnim dijetama i navodno zdravoj ishrani, ali sa naučnog stanovišta.

"Donedavno, i ja sam verovala svemu što nam se danas servira, izbacivala iz ishrane određene namirnice, verovala da mi je potrebna 'superhrana' da bih bila zdrava, primenjivala vegansku dijetu, koju su mi preporučivali 'stručnjaci'", priznaje iskreno Tarnerova za "Dejli mejl".

"Ali, kad sam odlučila da sve te savete i filozofije o ishrani uporedim sa naučnim činjenicama, videla sam da ništa od toga nema smisla. Zbog toga sam odlučila da 'izazovem' najpopularnije trendove u ishrani i suočim ih sa naučnim dokazima. Istina je da moderne dijete i planovi detoksikacije ne mogu da vam donesu savršeno zdravlje, koliko god ih se vi posvećeno pridržavali", upozorava ona.

Evo u koje mitove o ishrani ne bi trebalo da verujete:

Mit o detoksikaciji

Koliko puta ste čuli ili pročitali da vam je pred leto potrebna detoksikacija organizma? Ili posle praznika koje ste proveli uživajući u hrani i lenčarenju? Pristalice ove teorije "obećavaju" da će vam čišćenje organizma prirodnim sokovima tokom nekoliko dana (ili nedelja) hidrirati organizam, očistiti kožu i pomoći vam da skinete višak kilograma.

Pročitajte: Nikako da smršate?

Ali, ishrana koja se zasniva samo na konzumiranju sokova i smutija ne pruža vam dovoljnu količinu vlakana, najčešće ima višak šećera i ni blizu dovoljno proteina.

U slučaju da ste pretežno na voćnim sokovima, manjak natrijuma može izazvati i vrtoglavice.

Ako pijete samo sokove i smutije od povrća, onda treba da znate da u njima nema ugljenih hidrata, tako da ćete se osećati umorno, umesto da budete puni energije, kako ova dijeta "obećava".

Uz to, ovaj tip ishrane je skup (mnogo pomorandži je potrebno za samo jednu čašu soka od pomorandže), a i dugoročno gledano neće vam pomoći da usvojite zdrave životne navike.

Mit o glutenu

U poslednjih nekoliko godina, sve više ljudi izbegava gluten jer su na nekom blogu pročitali da je to zdravo. I za njih, gluten je "štetočina" i ne donosi ništa dobro.

Ali, ukoliko ne patite od celijakije i niste alergični na gluten, nema nikakvog razloga da ga izbegavate. A legitiman razlog za izbegavanje glutena ima oko pet odsto populacije, samo da znate.

Probleme sa varenjem mogu izazvati najrazličitije stvari. Recimo, ako ste se naduli posle punog tanjira testenine, problem uopšte ne mora da bude u toj testenini. Možda ste se prejeli. Ili niste dobro sažvakali svaki zalogaj?

Bezglutenska ishrana nije zdravija od "obične". Uz to, mnoge zamene za namirnice koje sadrže gluten imaju više šećera i masti nego "original", a bezglutenska ishrana smanjiće i broj dobrih bakterija u crevima.

Ključ opšteg zdravlja, pa i zdravlja organa za varenje je raznovrsna ishrana, što znači da nema nikakve potrebe da izbegavate gluten ako vam to nije preporučio vaš lekar zbog nekog konkretnog zdravstvenog problema.

Ono što treba da znate je da hrana koja ne sadrži gluten nije zdravija od one koja ga sadrži. Dakle, osim ukoliko imate neki zdravstveni razlog da izbegavate gluten - celijakiju, na primer - nema potrebe da izbacujete gluten iz ishrane. Gluten je prisutan u mnogim namirnicama na bazi ugljenih hidrata - od kojih su neke nezdrave (keks, kolači, pite, peciva...) Možda je to razlog zašto ima tako lošu reputaciju, ali sam po sebi, nije nezdrav.

Mit o superhrani

Uzmimo, recimo, kokosovo ulje, koje je proglašeno za još malo pa "čudotvorno". Pa, kokosovo ulje sadrži oko 85 odsto zasićenih masti. A ako uzmete u obzir da ishrana koja obiluje zasićenim mastima povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti, jasno vam je da ova namirnica ne bi trebalo da se "reklamira" kao superhrana, zar ne?

Ako ga konzumirate umereno, kokosovo ulje nije ni dobro ni loše. Trebalo bi da ga tretirate kao puter otprilike, ok je da ga jedete pomalo. Ali, nikako ne bi trebalo da ga dodajete u jutarnju kafu, kao što savetuju pojedini blogeri.

Isto važi i za sve one "zdrave dodatke ishrani" koji se prodaju u kesiciama. Skupi su i potpuno beskorisni.

Mit o sirovoj hrani

Sirova hrana sadrži dobre enzime, koje kuvanje razara. Ali, razara ih i vaš sistem organa za varenje. Naše telo ne može da iskoristi enzime iz namirnica biljnog porekla, i oni se, kao i svi proteini, u našem želucu i crevima razgrađuju do upotrebljivog oblika.

S druge strane, termička obrada hrane uklanja toksine i ubija bakterije i parazite koji mogu da se nađu na namirnicama u sirovom obliku. Kuvanjem tako sprečavate i potencijalno trovanje hranom.

Naravno, ne treba sad sve da kuvate do besvesti, ali kratka termička obrada ima svojih prednosti.

Neke namirnice, poput paradajza, spanaća i pasulja recimo, obavezno treba kratko prokuvati jer se tek tada iz njih mogu izvući svi korisni nutritivni sastojci.

Devet mitova o zdravoj ishrani