Možda se sećate epizode iz serije "Prijatelji" kada Fibi i Rejčel odluče da se istetoviraju, a Fibi se na kraju vrati sa jednom crnom tačkicom mastila na koži jer nije mogla da izdrži bol.

Iako je ovo samo serija, vrlo dobro ilustruje činjenicu da neki ljudi bol podnose i osećaju manje nego neki drugi.

Bol je najčešći razlog zbog kojeg ljudi traže medicinsku pomoć. U normalnim okolnostima, bol signalizira povredu, a prirodna reakcija na to je da se zaštitimo kako bismo se oporavili, a bol se smanjio i na kraju prestao.

Elem, ljudi se razlikuju ne samo po sposobnostima, već i po toleranciji i reakciji na bol, a evo i zašto je tako...

Isti faktori – psihosocijalni, genetski, okruženje – koji određuju naše zdravlje, utiču i na našu osetljivost na bol.

Dakle, pored gena koji igraju veoma važnu ulogu u tome, od mentalnog i fizičkog stanja osobe, od njenih prethodnih iskustava – bolnih, traumatičnih – ali i od okruženja, može da zavisi njena reakcija na bol.

Nisu svi geni za bol isti

Zna se dosta toga o broju i lokaciji gena koji čine naš DNK. Identifikovani su i milioni malih varijacija u tim genima, od kojih neki imaju poznate efekte, a neki ne.

Te varijacije mogu da se jave u različitim formama, ali najvažnija je varijacija nukleotidnog polimorfizma ili skraćeno SNP. Postoji približno 10 miliona poznatih SNP-ova u ljudskom genomu, a jedinstvena kombinacija SNP-a čini DNK jedinstvenim.

Brojni dokazi sve više ukazuju na to da desetine gena i različitih varijacija određuju i našu osetljivost na bol, kao i to koliko analgetici mogu da smanje bol ili čak rizik od razvijanja hroničnog bola.

Istorija tolerancije na bol

Prve studije na temu osetljivosti na bol rađene su među porodicama koje su imale vrlo retko stanje okarakterisano kao odsustvo bola. Prvim takvim slučajem se smatra čovek koji je radio u putujućem cirkusu The Human Pincushion.

Šezdesetih godina prošlog veka ispostavilo se da postoji nekoliko porodicama sa decom koja su "imuna" na bol.

Tada medicina nije toliko napredovala da bi se utvrdio uzrok, ali se ispostavilo  da u tim porodicama postoji CIP – odnosno specifična mutacija gena koja sprečava slanje signala za bol.

Iako možda zvuči idealno živeti život u kojem ne možete da osetite fizički bol, ovi ljudi moraju da budu veoma na oprezu zbog ozbiljnih povreda ili fatalnih bolesti.

Jer, recimo, kada dete padne i udari koleno, ono obično plače, ali kada ne oseća bol, ono neće plakati čak ni da polomi nogu.

Takođe, neosetljivost na bol znači da osoba ne može da oseti ni bol u grudima koji upozorava na srčani udar ili slična medicinska stanja koja mogu da se završe fatalno.