Ubrzan rad srca u mirovanju može da bude u vezi sa razvojem gojaznosti i dijabetesa, ukazala je najnovija japanska studija, čiji su rezultati objavljeni u "Američkom časopisu za hipertenziju".
Srčani ritam reguliše simpatički nervni sistem (SNS) - mreža neurona koji deluju bez uticaja svesti. Smatra se da SNS utiče i na rad debelog creva, krvnih sudova, na sužavanje i širenje zenica, znojenje i na krvni pritisak, prenosi Rojters.
Japanska studija je jedna od prvih koje se bave uticajem ubrzanog pulsa na telesni metabolizam. U njoj je učestvovalo 614 ljudi, koji su praćeni tokom 20 godina.
Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe. U prvoj su bile osobe čiji je puls u mirovanju bio ispod 60, u drugoj one sa pulsom između 60 i 69, u trećoj ispitanici sa pulsom od 70 do 79, a u četvrtoj oni sa pulsom koji je premašivao 80.
Ustanovljeno je da su, u poređenju s onima čiji je puls ispod 60, ispitanici sa pulsom većim od 80, izloženi 1,34 puta većem riziku od gojaznosti, 1,2 puta većem riziku da razviju otpornost na insulin i 4,39 puta većem riziku da postanu dijabetičari.
Japanski istraživači veruju da preterana nervna aktivnost može da dovede do gojaznosti, zato što ima za posledicu smanjeno sagorevanje masti u organizmu.
(Tanjug)
Srčani ritam reguliše simpatički nervni sistem (SNS) - mreža neurona koji deluju bez uticaja svesti. Smatra se da SNS utiče i na rad debelog creva, krvnih sudova, na sužavanje i širenje zenica, znojenje i na krvni pritisak, prenosi Rojters.
Japanska studija je jedna od prvih koje se bave uticajem ubrzanog pulsa na telesni metabolizam. U njoj je učestvovalo 614 ljudi, koji su praćeni tokom 20 godina.
Ispitanici su bili podeljeni u četiri grupe. U prvoj su bile osobe čiji je puls u mirovanju bio ispod 60, u drugoj one sa pulsom između 60 i 69, u trećoj ispitanici sa pulsom od 70 do 79, a u četvrtoj oni sa pulsom koji je premašivao 80.
Ustanovljeno je da su, u poređenju s onima čiji je puls ispod 60, ispitanici sa pulsom većim od 80, izloženi 1,34 puta većem riziku od gojaznosti, 1,2 puta većem riziku da razviju otpornost na insulin i 4,39 puta većem riziku da postanu dijabetičari.
Japanski istraživači veruju da preterana nervna aktivnost može da dovede do gojaznosti, zato što ima za posledicu smanjeno sagorevanje masti u organizmu.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.