Virus novog gripa H1N1 je "vrlo nestabilan", što znači da se može mešati sa drugim virusima i razmenjivati s njima genetski materijal, ocenio je mikrobiolog Gvan Ji sa Univerziteta u Hongkongu, izrazivši bojazan da bi njegova kombinacija sa virusom ptičjeg gripa H5N1 mogla da bude veoma opasna.
"Novi virus, koji je dosad zarazio 5.251 osobu u 30 zemalja, od kojih je 61 umrla, pokazao je veliku efikasnost u širenju među ljudima", rekao je Gvan u intervjuu za Rojters.
Međutim, virus H1N1 zasad deluje blago i mnogi zaraženi od njega se izleče i bez ikakvog tretmana, stopa smrtnosti među zaraženima virusom ptičijeg gripa je 60 do 70 odsto. Stručnjaci se plaše hibrida ta dva virusa, koji bi imao ubilačku moć virusa H5N1 i efikasnost prenošenja virusa H1N1.
"Novi virus, koji je dosad zarazio 5.251 osobu u 30 zemalja, od kojih je 61 umrla, pokazao je veliku efikasnost u širenju među ljudima", rekao je Gvan u intervjuu za Rojters.
Međutim, virus H1N1 zasad deluje blago i mnogi zaraženi od njega se izleče i bez ikakvog tretmana, stopa smrtnosti među zaraženima virusom ptičijeg gripa je 60 do 70 odsto. Stručnjaci se plaše hibrida ta dva virusa, koji bi imao ubilačku moć virusa H5N1 i efikasnost prenošenja virusa H1N1.
Nepoznato poreklo virusa H1N1
Gvan kaže da zabrinjava nedostatak informacija koje bi pomogle da se utvrdi poreklo virusa H1N1. "Do te praznine je došlo zbog izostanka redovnog nadzora nad životinjskim bolestima", tvrdi on.
Svaki od osam segmenata novog virusa je u poslednjih 10 godina utvrđen kod svinja, ali stručnjaci ne mogu da odgonetnu kada se sam taj virus prvi put pojavio i u kojoj životinjskoj vrsti se odvijala njegova inkubacija.
Postoji mogućnost da se virus H1N1 u današnjem obliku prvo pojavio kod svinja jer su svi njegovi segmnenti utvrđeni kod ovih životinja, ali to se ne može tvrditi sa stopostotnom sigurnošću. Moguće je da se virus prvi put javio i kod čoveka.
Svaki od osam segmenata novog virusa je u poslednjih 10 godina utvrđen kod svinja, ali stručnjaci ne mogu da odgonetnu kada se sam taj virus prvi put pojavio i u kojoj životinjskoj vrsti se odvijala njegova inkubacija.
Postoji mogućnost da se virus H1N1 u današnjem obliku prvo pojavio kod svinja jer su svi njegovi segmnenti utvrđeni kod ovih životinja, ali to se ne može tvrditi sa stopostotnom sigurnošću. Moguće je da se virus prvi put javio i kod čoveka.
Stroge mere su neophodne
Kineski stručnjak podržava stroge mere, kao što je karantin, koje neke vlade sprovode da bi sprečile širenje novog virusa. "One su korisne jer se borimo s vremenom dok se ne razviju vakcine i antivirusni lekovi koji će na duži rok minimizirati dejstvo ovog virusa na ljude", objasnio je on.
Gven ističe da je već jasno da je virus H1N1 zarazniji od virusa sezonskog gripa jer ubija mlađe ljude i ima veću stopu mortaliteta, pa se zbog toga prema ovom virusu ne treba ni odnositi kao prema virusu sezonskog gripa.
Sezonski grip izaziva smrt 250.000 do 500.000 ljudi godišnje, što je manje od 0,1 odsto obolelih. Jedna studija, objavljena u ponedeljak u časopisu "Sajens", ustanovila je na bazi potvrđenih i sumnjivih slučajeva, da je smrtnost ljudi zaraženih virusom gripa H1N1 0,4 odsto.
(Tanjug)
Gven ističe da je već jasno da je virus H1N1 zarazniji od virusa sezonskog gripa jer ubija mlađe ljude i ima veću stopu mortaliteta, pa se zbog toga prema ovom virusu ne treba ni odnositi kao prema virusu sezonskog gripa.
Sezonski grip izaziva smrt 250.000 do 500.000 ljudi godišnje, što je manje od 0,1 odsto obolelih. Jedna studija, objavljena u ponedeljak u časopisu "Sajens", ustanovila je na bazi potvrđenih i sumnjivih slučajeva, da je smrtnost ljudi zaraženih virusom gripa H1N1 0,4 odsto.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.