Svinjski grip se još širi, a Svetska zdravstvena organizacija je upozorila da se antivirusni lekovi koriste samo za najrizičnije pacijente da bi što veće rezerve ostale za slučaj da virus mutira i postane opasniji.
Širenje gripa po svetu, doduše, i dalje je umereno, a "ono najgore" je prošlo u Meksiku, odakle je sve krenulo, ali zaraza nije i prestala. Do sada je u 33 zemlje registrovano 5.915 potvrđenih slučajeva, najviše u SAD (3.009), Meksiku (2.282) i Kanadi (358). Žrtava je zasad relativno malo, ukupno 63, najviše u Meksiku - 58, dok su tri bile u SAD i po jedna u Kanadi i Kostariki.
Zdravstvene stručnjake, međutim, i dalje veom brine mogućnost da virus u narednim mesecima postane smrtonosniji. Otud i apel SZO da se ne preteruje sa upotrebom antivirusnih medikamenata.
Taj apel se odnosi najviše na evropske države koje su antivirusne lekove, kakvi su tamiflu i relenca, dosad koristile mnogo češće nego SAD i Meksiko, prepisujući ga nekritički u velikom strahu od širenja virusa.
Dr Niki Šindo iz SZO misli da antivirusne lekove treba davati uglavnom ljudima koji već pate od neke bolesti ili poremećaja, uključujući trudnoću, koji mogu smanjiti otpornost organizma na virus.
"U svakoj ezmlje zdravstveni stručnjaci treba da odlučuju koji inficirani ljudi treba da dobiju antivirusni lek, pri čemu moraju voditi računa o količini tih lekova koji su na raspolaganju", kaže Šindo.
U SZO se, inače, strahuje od dve mogućnosti da se zaraza pretvori u globalnu pandemiju.
Prva opasnost leži u tome da virus svinjskog gripa mutira u nešto opasnije, možda u kombinaciji sa smrtonosnijim i sporije prenosivim virusom ptičjeg gripa koji kruži Azijom i Afrikom.
Druga opasnost leži u tome da se virus svinjskog gripa iduće zime na severnoj polulopti kombinuje sa sezonskim virusom H1N1, koji je je otporan na tamiflu, iz čega bi mogao nastati i virus svinjskog gripa otporan na taj lek.
(FoNet)
Širenje gripa po svetu, doduše, i dalje je umereno, a "ono najgore" je prošlo u Meksiku, odakle je sve krenulo, ali zaraza nije i prestala. Do sada je u 33 zemlje registrovano 5.915 potvrđenih slučajeva, najviše u SAD (3.009), Meksiku (2.282) i Kanadi (358). Žrtava je zasad relativno malo, ukupno 63, najviše u Meksiku - 58, dok su tri bile u SAD i po jedna u Kanadi i Kostariki.
Zdravstvene stručnjake, međutim, i dalje veom brine mogućnost da virus u narednim mesecima postane smrtonosniji. Otud i apel SZO da se ne preteruje sa upotrebom antivirusnih medikamenata.
Taj apel se odnosi najviše na evropske države koje su antivirusne lekove, kakvi su tamiflu i relenca, dosad koristile mnogo češće nego SAD i Meksiko, prepisujući ga nekritički u velikom strahu od širenja virusa.
Dr Niki Šindo iz SZO misli da antivirusne lekove treba davati uglavnom ljudima koji već pate od neke bolesti ili poremećaja, uključujući trudnoću, koji mogu smanjiti otpornost organizma na virus.
"U svakoj ezmlje zdravstveni stručnjaci treba da odlučuju koji inficirani ljudi treba da dobiju antivirusni lek, pri čemu moraju voditi računa o količini tih lekova koji su na raspolaganju", kaže Šindo.
U SZO se, inače, strahuje od dve mogućnosti da se zaraza pretvori u globalnu pandemiju.
Prva opasnost leži u tome da virus svinjskog gripa mutira u nešto opasnije, možda u kombinaciji sa smrtonosnijim i sporije prenosivim virusom ptičjeg gripa koji kruži Azijom i Afrikom.
Druga opasnost leži u tome da se virus svinjskog gripa iduće zime na severnoj polulopti kombinuje sa sezonskim virusom H1N1, koji je je otporan na tamiflu, iz čega bi mogao nastati i virus svinjskog gripa otporan na taj lek.
(FoNet)
Pridruži se MONDO zajednici.