Viša dijetetičarka i nutricionistkinja Jasna Vujičić otkriva da je pacijenti često pitaju kako da smanje unos hrane, a ne "ostanu" gladni, kao i kako da pojedu dobar obrok bez viška koji će dovesti do povećanja telesne težine.

"Odgovor je u suštini lak i jednostavan, pre svega, moramo shvatiti da zapremina i kalorijska vrednost hrane nisu isti," rekla je ona.

"Kilogram kupusa i kilogram žu-žua nisu jednaki zapreminski, a još manje kalorijski. Ako vam je cilj da smršate, karikirano to znači da bi trebalo da umesto žu-žua jedete istu količinu kupusa. Ali mnogo bitnija stvar jeste da se morate, narodski rečeno, uobročiti," rekla je ona.

"Sve dok se naizmenično jednog dana prejedamo, a drugog gladujemo, priča o smanjivanju unosa hrane je 'mrtvo slovo na papiru'. Sigurno je da ne smemo ni da pomišljamo na to da preskačemo obroke. Ako je telu potrebno iks kalorija dnevno, taj broj je potrebno podeliti na taj način da nemate nagle fluktuacije šećera u krvi tokom čitavog dana. To se postiže uz tri glavna obroka i dve užine, tada vaš organizam nema potrebu da pravi rezerve u slučaju nestašice, prejedanje prestaje ili se smanjuje na najmanju meru," rekla je ona.

"Ne morate imati kuhinjsku vagu da biste znali koliko hrane unosite. Pitanje količine je vezano za pitanje porcije, naš mozak konstantno stvara sliku o realnosti i često povezuje količinu hrane na jednom tanjiru sa količinom hrane koja nam je potrebna. Trebalo bi da ostavimo velike tanjire iz kojih često jedemo i da ubuduće serviramo hranu u malim, salatnim tanjirima," rekla je ona.

"Vizuelizaciju hrane možemo predstaviti i uz pomoć poređenja. Ako želite šniclu od 200 grama, to je kao da ste 'pojeli' špil karata. Ako vam je dosta 60-70 grama kuvanog pirinča, to je kao dve kugle sladoleda," rekla je ona.

Trebalo bi da jedemo polako, trebalo bi da usporimo i svesno razmišljamo o svakom zalogaju. Našem mozgu je potrebno dvadesetak minuta da registruje da je stomak pun, pa ako preteramo sa unosom hrane i brzinom, nećemo na vreme osetiti da smo se prejeli.

"Ako vam je apetit jak, popijte čašu vode neposredno pre obroka, to će ga malo umiriti. Jedite dosta lisnatog povrća, bogatog vlaknima, ono će vam smanjiti apetit," rekla je Vujičić.

Nemojte, međutim, preterivati ni u drugom smeru. Pravilno izbalansirani obrok trebalo bi da zadovoljni dnevnoe potrebe za svim nutrijentima, dakle tu bi uz vitamine, mineralne i vlakna trebalo da se nalaze i ugljeni hidrati, masti i belančevine. Masti su važne za brojne biohemijske procese u organizmu, baš kao što ugljeni hidrati daju energiju, a proteini grade tkiva, mišiće i celo telo," rekla je ona.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(MONDO/Politika)