KAKO PREPOZNATI "TIHI" SRČANI UDAR? Kardiolog upozorio: Ako osetite ove simptome, 1 stvar nikako nemojte da radite

Mnogi srčani problemi su "maskirani" bolovima u potpuno različitim delovima tela ili samo osećajem blage nelagode. S druge strane, simptomi srčanog udara su među natraćeniji pojmovima na Internetu. 

"Tihi srčani napadi su infarkti koji su ili asimptomatski ili imaju simptome koji na prvi pogled nisu povezani sa bolestima srca", kaže ruski kardiolog Galina Lazarenko.

Galina Lazarenko naglašava da je opasnost od takvih napada u tome što se osoba ne obrati lekaru na vreme i ne dobije blagovremeni tretman. Obično se srčani udar u takvim slučajevima otkrije nakon nekoliko meseci, pa čak i godina. Štaviše, takvi „tihi“ napadi čine oko polovine ukupnog broja potvrđenih slučajeva infarkta miokarda, kaže kardiolog. A svi srčani napadi imaju direktan uticaj na stanje mišića i njegov rad.

Kako prepoznati problem?

"Simptomi 'tihog' srčanog udara mogu biti netipične manifestacije srčanog udara, kao što su otežano disanje, osećaj težine, peckanje, napadi slabosti, umor i iznenadne srčane aritmije (ubrzani nepravilan rad srca). Takođe mogu biti bolni bolovi iza grudne kosti manjeg intenziteta ili bolovi različite lokalizacije (u abdomenu, donjoj vilici itd.)", objašnjava dr Galina.

Istovremeno, neko vreme pre nego što će se javiti infarkt, bez obzira da li je reč o "običnom" ili "tihom" udaru, napadi angine pektoris mogu se pojaviti ili čak učestati, ako ih je bilo ranije

"Za razliku od bola i nelagodnosti koji nisu povezani sa smanjenjem dovoda krvi u srce (osteohondroza, bolesti stomaka, zubobolja), takvi napadi su uvek povezani sa fizičkim naporima ili teškim psiho-emocionalnim stresom", kaže doktorka.

Postoji niz znakova koji upozoravaju da vam srce trpi i da je neophodno da odete kod lekara.

"Ako iznenada dođe do slabosti, povećanog umora, otežanog disanja tokom napora, osećaja nelagode u području srca koja ne prolazi nekoliko minuta, onda su ovi simptomi razlog za konsultaciju sa lekarom.".

Prva pomoć

"Budući da je infarkt miokarda često početak koronarne bolesti, posebno u onim slučajevima kada govorimo o 'tihom' infarktu miokarda, kada se pojave opisani simptomi, potrebno je da pozovete hitnu pomoć. Ne uzimajte sami lekove, uključujući nitroglicerin. To može izazvati poteškoće u postavljanju tačne dijagnoze “, kaže Galina Lazarenko.

Grupa rizika

Osobe koje su u većem riziku od ove pojave su:

- ljudi sa prekomernom težinom;

- oni koji pate od visokog krvnog pritiska;

 - pušači;

- dijabetičari

- osobe koje imaju poremećaj metabolizma lipida;

- fizički neaktivne osobe;

- osobe koje su neprestano pod stresom.

"Ovi faktori se mogu promeniti, što znači da ljudi mogu uticati na njih i smanjiti rizik od bolesti", ističe dr Lazarenko.

Kako sprečiti?

Galina Lazarenko ističe pet mera koje će smanjiti rizik od "tihog" srčanog udara:

1. Smanjenje povećane telesne težine doziranim fizičkim aktivnostima i niskokaloričnom dijetom. Optimalna fizička aktivnost je hodanje 10.000 koraka na svežem vazduhu, plivanje.

2. Jelovnik koji se bazira na povrću (više od 200-300 g dnevno), dijetetskim vlaknima, integralnim žitaricama, ribi (2 puta nedeljno). Smanjenje slatkih i slatkih gaziranih pića, masnog mesa i mesnih prerađevina.

3. Prestanak pušenja, uključujući i pasivno pušenje.

4. Kontrola krvnog pritiska i šećera u krvi. Ako se ovi pokazatelji povećaju, na vreme se obratite lekaru za odabir terapije.

5. Glavna preventivna mera su periodični pregledi (najmanje jednom godišnje), koji omogućavaju blagovremenu sumnju na ishemijsku bolest srca i sprečavaju razvoj infarkta miokarda.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.