Mnoge zemlje u svetu prijavljuju sve veći broj zaraženih korona virusom. Posebno velika povećanja beleže se u Francuskoj i Velikoj Britaniji, a brojke novozaraženih povećavaju se i kod nas.

Da li nam sve to najavljuje novi talas korone, hoće li nam ta okolnost pokvariti letnji odmor i ako dođe do novog talasa, koliko će on biti opasan? Gostujući u "Uranku" na televiziji K1, na ova pitanja je odgovorio epidemiolog dr Zoran Radovanović.

U Grčkoj poslednji podaci pokazuju da broj obolelih, u zavisnosti od regije, raste od 20 do 50 odsto. Baš tamo na letovanje i ove sezone ide veliki broj građana Srbije.

"Prirodno je da posle dve godine želimo da se vratimo normalnom životu. Međutim, kod nas više nego kod drugih postoje teorije zavere. Pre dva dana čuo sam na televiziji ženu koja je rekla da korona ne postoji. U Srbiji je od korone umrlo gotovo 60.000 ljudi. Imamo oko 38.000 manje penzionera nego što bismo imali da nije bilo korone. Ipak, umirali su i mladi. Svaki novi atak korone nosi rizik da dođe do produženog kovida, do oštećenja sistema organa, mozga, do memorijskih gubitaka. To je ozbiljna bolest, a mi još uvek nismo svesni svih njenih ozbiljnih posledica", rekao je dr Radovanović.

Prema njegovim rečima, drugi aspekt problema je u tome da svaki put kada obolimo, postoji rizik od oštećenja organa.

"To je mnogo ozbiljnija bolest nego što skepticima izgleda. Virus je tu i ostaće sa nama, ali svešće se na nivo epidemijskog javljanja. To znači da će stalno biti sa nama, ali će se javljati u talasima. Do sada smo imali šest takvih talasa, a ono što nam predstoji u julu ne bih krstio kao sedmi talas. Negde 4. ili 5. jula imaćemo sigurno četvorocifreni broj obolelih. Na to ukazuju prognoze. Biće četvorocifreni broj novootkrivenih slučajeva, ali znamo da će novozaraženih biti mnogo više. To će biti mnogo manje nego prošlog septembra kada smo imali 8.000 obolelih, ali nesumnjivo dolazi do povećanja. Kako će se kretati situacija, zavisi od našeg ponašanja", rekao je doktor.

Dr Zoran Radovanović istakao je da je u odnosu na zapadne zemlje u Srbiji obuhvat vakcinacije mnogo manji, oko 50 odsto.

"U Portugaliji je obuhvat vakcinacije preko 90 odsto, ali i oni imaju dosta obolelih. Međutim, nema ih mnogo u bolnicama i na respiratorima i još uvek je relativno mali broj umrlih. Vakcinacija pravi ogromnu razliku. Preporučujem vakcinaciju jer nesumnjivo znamo da osobe koje su primile vakcinu, imaju veću verovatnoću da ne obole od virusa ili da ako obole, bolest bude blagog toka", rekao je epidemiolog.

Nove podvarijante

Dr Radovanović upozorava da će nove podvarijante omikrona stići i kod nas i ističe da se novi sojevi lakše prenose.

"Virus nije jači, već je problem u tome što imamo mnogo mutacija i novih podtipova virusa omikron. To se već vidi u zapadnim zemljama, a doći će i kod nas. Trenutno se podvarijante omikrona B.A4 i B.A5 najviše izoluju u Evropi. Do sada se kod nas malo radilo izolovanje virusa. Na otvorenom smo, jer je leto, ali više putujemo. U samom avionu strujanje vazduha je takvo da gotovo da ne postoji rizik da se zarazite, ali na aerodromima je veliki intenzitet ljudskih kontakata. U nekim zemljama se razmatra da nošenje maske u zatvorenom ponovo bude obavezno ili strogo savetovano", rekao je doktor.

Nove vakcine od jeseni

"Opšte iskustvo nam govori da se među virusima koji se menjaju, obično biološku prednost dobijaju sojevi koji se lakše prenose, ali izazivaju i blažu kliničku sliku. Omikron je dovodio do blaže kliničke slike od originalnog vuhanskog i delta soja. U okviru njegovih pet dosad zabeleženih podvarijanti, nema neke razlike", kaže epidemilog, koji se osvrnuo i na nove podvarijante.

"B.A4 i B.A5 se lakše prenose i jesu blaže, ali neke osobe i dalje mogu završiti u bolnici. Vakcine koje su sada na raspolaganju su manje efikasne jer su zasnovane na originalnom vuhanskom soju, a virus se znatno menjao. Vakcine i dalje štite, ali manje. Ipak, insistiram na tome da je manja verovatnoća da ćete imati probleme sa plućima ako ste vakcinisani i obolite od kovida", rekao je dr Radovanović.

Kako kaže, od jeseni na raspolaganju imamo drugu generaciju vakcina koje uključuju omikron soj.

"One će biti mnogo efikasnije i nadamo se da duže štite od bolesti. To je virus sklon čestim mutacijama, on će se i dalje menjati, ali radikalni potencijal izmena nije beskonačan. Nove varijante verovatno neće biti dramatično drugačije od omikrona i nove vakcine će bolje da štite. Moramo da se prilagođavamo virusu i mi moramo da menjamo pristup, da pravimo vakcine od aktuelnih sojeva. Lako može da se desi da evropske zemlje tokom leta ponovo počnu da traže PCR testove, potvrdu o vakcinaciji ili preležanoj bolesti, ili da na delu budu neke restrikcije, zavisno od učestalosti bolesti u svakoj zemlji", objasnio je doktor.

(MONDO)