SRBI POSTAJU OTPORNI NA LEK KOJI IH JE "DO JUČE" LEČIO! Stručnjaci upozorili - NE KUPUJTE ga tek tako, posle NEMA POMOĆI

Statistika pokazuje da sve više ljudi u Srbiji pije antibiotike na svoju ruku, čak i kada nema potrebe za tim. Prema istraživanju Farmaceutske komore Srbije, svaka peta osoba u poslednjih tri meseca koristila je neki antibiotik. Međutim, stručnjake sve više brine činjenica da se često uzima i za najobičniju prehladu, zbog čega se dejstvo antibiotika drastično promenilo.

"Tokom vremena pojavila se ta otpornost. Nekad se razočaram zbog banalnih situacija kad dete ima upalu grla, pa uradimo bris i vidimo da je streptokok, a na njega ne deluje neki penicilinski preparat, do onih situacija kada su pacijenti na intenzivnoj nezi, pa su im potrebni jaki lekovi. Nekad se nađemo u čudu i pitamo da li je moguće da taj lek ne deluje. Nisu svemogući, ali su važni. Ne možemo da očekujemo od njih da reše svaku situaciju", objasnio je doktor.

"Ljudi ih vrlo često uzimaju sami. Kažu da uzimaju 'za svaki slučaj', ali to nije opravdanje. Oni se daju kada znamo koja je bakterija u pitanju. Kada su pacijenti na intenzivnoj nezi, postoje situacije da im damo pre same analize, pa kasnije, kada se nađe bakterija, možemo da korigujemo, dodamo ili zamenimo. To su jedine situacije kada možemo sami da damo. Ako je upala ždrela ili sluznice nosa, uradimo bris i onda vidimo na šta je bakterija osetljiva. Doktor je taj koji uvek treba da proceni da li je pacijentu potreban antibiotik", objasnio je doktor.

U emisiju se uključila i Nikolina Skorupan, farmaceut. Ona je otkrila kako se pravilno koristi antibiotik i šta ljudi najviše traže u apotekama.

"Na svu sreću, poslednjih godina je sve ređe da ljudi traže antibiotik bez recepta i vrlo smo ponosni na to što smo zajedničkim radom uspeli da smanjimo potražnju za antibioticima i time što ne izdajemo bez lekarskog recepta. Mi uvek upućujemo pacijente lekaru kada smatramo da je to neophodno. Takođe je važno da pacijenta ispitamo zašto ga želi, zašto ga traži. Često se dešava da ga razuverimo da mu nije potreban antibiotik, a uglavnom ga traže zbog stvari u kojima nije potreban. To su virusne infekcije grla, nosa, gornjih disajnih puteva, odnosno kada te infekcije zaista prolaze same", rekla je Nikolina.

Šta svi treba da znaju pre upotrebe antibiotika?

"Kada već dođu sa lekarskim receptom, onda ih savetujemo kako pravilno da koriste. Dešavalo nam se da kažemo pacijentu da treba da ga pije svakih šest sati, a onda on pije u šest ujutru i šest uveče. Takve stvari treba da se razjasne. Zatim ćemo reći da li da uzima pre ili posle jela, što nam takođe može biti važna informacija, jer nam se dešavalo da pacijenti odustanu od terapije zbog mučnine od leka. To su mogli da predupre samo time da uzmu lek nakon obroka i time spreče mučninu. Dobiće informaciju da izbegavaju alkohol tokom terapije i otkrićemo da li treba dodatno da se štiti od sunca", objasnila je Nikolina.

Šta se dešava ako pacijenti prestanu da piju antibiotik jer im je bolje?

"To je neretko problem, naročito sa antibioticima koji se doziraju učestalije, na šest ili osam sati, pa pacijente nekad mrzi da razmišljaju i vode evidenciju. Vrlo je važno da se pije tačno onako kako je lekar rekao, pa čak i da nam je bolje posle 48 sati. Ako ranije prekinemo primenu antibiotika, mi s jedne strane rizikujemo da bakterija nije iskorenjena, da će ponovo da se razmnožava i sledeći put neće baš dobro reagovati na antibiotik. Kada pacijent samoinicijativno prekida terapiju, bakterije razvijaju rezistenciju", rekla je Nikolina i dodala:

"Iako su male, vrlo su mudre. Znaju da su antibiotici njihovi neprijatelji. Imaju fantastične mehanizme kako mogu da se bore protiv njih i zato smo danas u situaciji da u bolničkim uslovima imamo bakterija koje ne reaguju više skoro ni na jedan antibiotik. Zato je važno da se piju isključivo ukoliko ih lekar propiše", objasnila je.

(MONDO)