Obično kažu da je žensko srce osetljivije i krhkije, a to je sada i naučno dokazana činjenica. Žensko i muško srce se razlikuju po mnogim karakteristikama i zato kardiolozi imaju drugačiji pristup u lečenju i terapiji. Kardiolog dr Svetislav Mališić gostovao je u emisiji "150 minuta" na Prvoj i tom prilikom objasnio kako emocije utiče na srce, da li ono može da boli i zašto infarkt neiskusne lekare može da zavara.

"I muško srce je krhko kad se zaljubi. Fiziološki i biološki, muško i žensko srce gledamo isto. Međutim, postoje razlike. Žensko srce je fiziologijom i anatomijom manje nego muško. Radi brže, prosečna srčana frekvencija kod ženskog srca je malo veća nego kod muškarca. Uvek i obavezno brže kuca kad se zaljubi. Kada su kardiovaskularne bolesti u pitanju, žene su u većem benefitu u odnosu na muškarce, barem kada je reč o mladim ženama i ženama u reproduktivnom periodu", kaže dr Mališić i objašnjava u kom trenutku žene imaju isti rizik za obolevanje.

"Kada su u pitanju žene koje ulaze u menopauzu i neposredno nakon ulaska u menopauzu, one se po faktorima rizika izjednačavaju sa muškarcima. Tu takođe dolazi do izražaja određenih specifičnosti ženskog srca, koje su u fokusu u kardiologiji poslednjih 20 godina. To je način na koji se manifestuju kardiovaskularne bolesti kod žena. To je jako široka paleta tegoba koje nisu uvek pravilne i interpretirane na pravi način. Mislim na subjektivan osećaj tegoba koja žena prilikom dolaska na pregled kod kardiologa opisuje", kaže kardiolog.

Koronarna ili ishemijska bolest srca vodeći je uzrok smrti, a nastaje usled manjeg protoka krvi kroz arterije.

"Kada je u pitanju ishemijska bolest srca, što je i najčešći uzrok odlaska kod kardiologa, žene na drugačiji način to doživljavaju. Bol u grudima kod infarkta srca ne interpretiraju na isti način muškarac i žena. Klinička slika infarkta srca kod žena vrlo često može da zavara nekog neiskusnog lekara, pa da tu situaciju odvede u potpuno drugom pravcu", kaže dr Mališić.

Oduvek je vladala polemika da li srce može da boli, a kardiolog objašnjava da se poistovećuje sa bolom u grudima.

"Nije svaki bol u grudima bol zbog srca. U većini slučajeva se desi da se radi o srčanom problemu, ali generalno je pravilo da svaki bol u grudima kod čoveka koji ima 35 ili više godina, mora karidološki da se ispita. Žena ima jedan jako bitan fiziološki benefit, a to je da je ona zbog ženskih hormona zaštićena od procesa starenja krvnih sudova. Ako vodi zdrav život, ako nema faktore rizika kao što su povišen krvni pritisak, pušenje, gojaznost, šećerna bolest, povišene masnoće u krvi, ona može da očekuje dug i kvalitetan život bez kardiovaskularnih bolesti. Međutim, u današnje vreme svi smo izloženi stresu i svi smo podložni faktorima rizika. Svest o faktorima rizika treba da dopre do svakog čoveka. Promenom stila života i izbacivanjem loših navika možemo da utičemo na faktore rizika, ali ne možemo da utičemo na genetiku", kaže kardiolog.

Slomljeno srce nije jedna obična fraza, prepoznato je od strane medicine.

"U kliničkoj kardiologiji poslednjih 30 godina uveden je termin tzv. stresne kardiomiopatije ili sindrom slomljenog srca. To liči na infarkt srca, ali na svu sreću imamo kompletan oporavak posle postavljanja prave dijagnoze. Češći je kod žena, ali nisu ni muškarci pošteđeni", kaže dr Svetislav Mališić.

(MONDO)