Stiglo je proleće, a sve je više onih koji kažu: "Nazdravlje". Razlog su alergije koje su ranije bile redak zdravstveni poremećaj, a danas istraživanje pokazuje da oko 25 odsto ukupne svetske populacije boluje od neke alergijske bolesti. Kako se alergije drže pod kontrolom, da li mogu da se jave u svakom životnom dobu, kako da ljudima koji se bore sa njima proleće ne bude najteže godišnje doba, objasnio je u "Jutru" na Prvoj alergolog i pedijatar Saša Milićević.

"Poleni su trenutno toliko aktuelni, da svako ko ima tegobe, prosto zna kad počinju. Osobama koje imaju karakteristične simptome, zaista nije lako jer je nemoguće zaštititi se od toga. Tegobe su svrab nosa, kijanje, kašalj, suzenje očiju. Ako neko baš ima alergijsku astmu, onda može da ima sviranje, odnosno šištanje u grudima i može da bude jako lošeg opšteg stanja. Postoje alergije koje se unose putem hrane, ali to je druga priča. Ljudi su zbog curenja nosa večito u dilemi da li je to alergija ili virus", rekao je dr Milićević.

Temperatura i malaksalost su parametri po kojima se virus razlikuje od alergije, objasnio je alergolog.

"Nekad nije lako pronaći razliku. Najvažnije je da to razlikujemo prema temperaturi, ali opet, ni to nije jednostavno, jer ne mora svaka virusna infekcija da prođe sa temperaturom. Obično ko ima alergiju, zna da ga svake godine to čeka i očekuje je. Ipak, to ne znači da onaj ko ima alergiju, ne može da dobije i virus. Alergijske bolesti retko idu sa temperaturom, ali ako je temperatura pristuna, onda je najverovatnije u pitanju virus. I malaksalost, jer alergije ne ide sa malaksalošću. Po tome se razlikuju", objasnio je dr Milićević.

Alergije mogu da se jave u bilo kom životnom dobu.

"Sve je više ljudi koji u odraslom dobu prvi put dobiju alergiju. Bebe često imaju alergiju. Bake i deke dovedu unuka na pregled, ja pitam da li ima još neko u porodici, a oni kažu da imaju od prošle godine. Dakle, može da se pojavi bilo kad i tada je vrlo važno javiti se lekaru koji će da razmotri da li je to prolazni virus ili početak alergije. Postoje testovi koji će da pokažu na šta ste alergični, da li je to polen ili možda grinja u prašini. Imate ljude koji kupe papagaja zbog dece i počnu da kijaju, pa se ispostavi da su alergični na perje", rekao je doktor i istakao da se terapija skoro, pa ne razlikuje.

"Lekovi koji se koriste nisu specifični, nema velike razlike. Alergije sada kreću već početkom februara. Ima mnogo teorija zašto se to događa, ali naš organizam takvu supstancu smatra stranom materijom. Iz nekog razloga organizam reaguje drugačije. To je odbrana organizma, sekret i kijanje služe da skloni polen iz naših disajnih puteva", rekao je dr Milićević.

IMUNOTERAPIJA

"Ona je efikasna, ali lekar je taj koji će to da preporuči. Ne uspeva u svakom slučaju, tačno se zna kada se to radi. Malo duže traje, ali imunoterapija je metoda u kojoj se daju male doze alargena da bi se organizam navikao. Obično ima dobar efekat, ali pacijenti nemaju strpljenje jer dugo traje i uglavnom odustanu. Alergija može da se dovede da bude pod kontrolom. Ljudi kažu 'Najzad nemam alergiju', ali ona može da se vrati. Pomoću lekova se postiže efekat da ljudi nemaju tegobe", rekao je doktor.

Kada treba početi sa terapijom?

"Najbolje je početi sredinom februara. Lekovi deluju na način da se zakače za receptor gde bi se zakačio polen i zato je važno da mi reagujemo brže. Ne treba čekati. To je najvažnije. Može da se desi da hrana pogorša alergiju. Kivi najviše reaguje sa polenom, to mnoge osobe znaju", objasnio je dr Saša Milićević.

(MONDO)