Prosečna srpska kuća skoro da ne može da se zamisli bez dve "osnovne" namirnice - hleba i mleka. Iako nutricionisti godinama unazad ističu da je zdraviji onaj od celog zrnevlja i integralni u odnosu na pšenični, slika koju zateknete u pekari u popodnevnim časovima će vam otkriti alarmantnu istinu - beli se više jede. Po običaju, rafovi sa belim su ispražnjeni, dok se primerci "specijalnih" - od integralnog brašna, speltnog, ražanog i slično, ipak mogu naći.

I dok jedni stručnjaci tvrde da nam hleb uopšte nije potreban, čak i da škodi zdravlju, većina smatra da je neophodan u ishrani. Ali napominju - ne i sve vrste hleba i u daleko manjoj količini nego što se kod nas jede. A koliko se to u Srbi jede hleb?

Rezultati najnovijeg istraživanja će vas iznenaditi! Kako pokazuje svetska statistika, Srbi su na drugom mestu neslavne liste konzumacije ove namirnice. Ispostavilo se da godišnje u proseku pojedemo 135 kilograma, što je daleko više od drugih. Jedino je Turska ispred nas sa neverovatnih 199,6 kilograma.

A šta to konkretno znači za naše zdravlje?

Suština je, kao i kod svih namirnica koje se ne svrstavaju u posebno "zdrave", da je najvažnija količina koju unosite u sebe. Prvo i osnovno jeste da se ograničite u količini, bez obzira na to koji hleb vam je omiljen, jer skoro sva istraživanja pokazuju da previše ove namirmice diže šećer u krvi, a to potencijalno vodi u dijabetes tip 2.

Možda najpoznatije negativno dejstvo hleba jeste da goji. Oko toga koje količine dnevno su dozvoljene, nutricionisti nikako da se slože, ali svakako se preporučuju vrste koje obiluju vlaknima jer ona podstiču metabolizam i porobavu. Još jedna stvar koju svi dijetetičari ističu, kada se povede reč o uticaju hleba na zdravlje i liniju, jeste da sam proizvod posebno ne goji. Problem je ono što na njega mažemo, tipa pavlaka, majonez, pašteta... Ta kombinacija deluje "pogubno" na liniju.

Primećeno je i da hleb može da utiče na krvni pritisak, odnosno da ga podigne. Kako navodi CDC, hleb i peciva su dva glavna izvora natrijuma za koji se zna da diže krvni pritisak. Studija iz 2018. objavljena u časopisu "Nutrients" pokazala je  da čak skromna količina hleba može da poveća rizik od hipertenzije - samo jedan komad ove namirnice nedeljno povećava rizik od povišenog pritiska. Takođe, natrijum, koji je glavni krivac za pojavu hipertenzije, ima i drugi negativni efekat, a to je da podstiče nadimanje. Vezuje vodu u organizmu, što dalje dovodi do oticanja, kao i zatvora.

(MONDO)