Ukoliko Prvi maj provodite u prirodi, čuvajte se krpelja. Dr Bojana Novović, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne bolesti, otkrila je za RTS da pacijenti već traže pomoć lekara. Pitaju kako da samostalno izvade krpelja ili šta da rade ako nisu uspeli da izvade rilicu (crnu tačkicu) iz kože.

"Takođe, nekada se neposredno nakon uboda krpelja pojavi crvenilo na mestu uboda i pacijenti najčešće budu zabrinuti i dođu da se konsultuju i dobiju savet šta dalje da rade. Sezona je negde od početka proleća do jeseni, a najveća aktivnost krpelja je tokom maja i juna. Preporuka je da ljudi, kada budu boravili u prirodi, pre svega nose odeću dugih rukava i dugih nogavica, kao i zatvorenu obuću. Takođe se savetuje upotreba repelenata i detaljan pregled cele kože nakon povratka iz prirode", rekla je dr Novović i napomenula da je pregled jako važan.

Kako samostalno izvaditi krpelja?

Ukoliko imate ubod krpelja, neophodno je da ga što pre uklonite. Idealno je da to učinite u prvih 24 sata. "Pristupa se mehanički. Krpelj se vadi pincetom koje se prethodno očisti, dezinfikuje. Krpelja treba uhvati u blizini glave, što bliže koži, zatim se nežno odigne od površine kože i postepeno lagano izvlači. Ne savetuje se okretanje i uvrtanje krpelja", objasnila je dr Novović.

krpelj
RTS 

Takođe je bitno da se prilikom vađenja slučajno ne zakači telo krpelja, da se ne nagnječi ili pritisne, jer na taj način krpelj može da ispusti sadržaj u kome se možda nalazi bakterija borelja burgdorferi koja je izazivač lajmske bolesti. Jako je bitno i da osoba ne koristi nikakva hemijska sredstva kao što su alkohol, acetoni, zatim benzin, vazelin, kao i dejstvo toplote, jer se na taj način povećava mogućnost regurgitacije tog srednjeg sadržaja krpelja direktno u kožu i veća je verovatnoća za potencijalnu infekciju ukoliko je krpelj bio zaražen tom bakterijom", istakla je doktorka.

Lajmska bolest

Lajmska bolest je infektivna bolest koja zahvata brojne organe i sisteme organa. Jako je važno da se što pre otkrije, a najčešća manifestacija na koži, koja može da se očekuje u prvih mesec dana nakon uboda krpelja, jeste pojava karakterističnog migrirajućeg eritema.

"To je crvenilo na koži koje je obično ovalnog oblika i promera minimum oko 5 centimetara koje se postepeno uvećava, dakle centrifugalno se širi i nekad ima karakteristiku da centralno dolazi do regresije, da se gubi crvenilo, tako da ona izgledom podseća na oblik mete i toplije je od okolne kože na dodir", objasnila je dr Novović.

Tegobe su obično veoma umerene i često pacijenti i ne primete tu prvu kožnu manifestaciju na koži. Preporuka je da svako ko je imao ubod krpelja, i odrasli i deca, da prate promene na koži, posebno u prvih mesec dana. Ostali simptomi i znaci početne faze lajmske bolesti su pojava malaksalosti, glavobolje, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i u lokalizovanih regijama uvećenih limfnih čvorova.

Prema pojedinim najsvežijim informacijama, smatra se da je negde od 15 do 35 odsto krpelja zaraženo. Tako da, svaki treći krpelj je prenosilac bakterije koja izaziva lajmsku bolest. Lajmska bolest, ukoliko se na vreme otkrije, uspešno se leči, ali u suprotnom, može dovesti do veoma ozbiljnih komplikacija, naglasila je na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, dr Bojana Novović, dermatolog u Gradskom zavodu za kožne bolesti.

BONUS VIDEO:

Kurir TV NE VADITE SAMI KRPELJA! Dermatovenerolog savetovao kako bezbedno ukloniti insekta

(RTS/MONDO/T.V.)