San ispunjava čak jednu trećinu našeg života, a njegova dužina je individualna stvar. Postoje ljudi kojima je dovoljno četiri sata sna. Drugi se ni posle osam sati sna ne osećaju odmorno. Istraživači spavanja ističu da na to utiču naša očekivanja prema snu. Opšte je poznato da problemi sa uspavljivanjem, koji su sve više prisutni, još uvek nisu bolest, već simptom koji pokazuje da se u telu dešava nešto uznemirujuće.
Ipak, problem počinje tek kada se osećamo umorno, ali ne možemo da spavamo, a ovo stanje može da bude i hronično. Gubitak sati sna čini da se osećamo sve umornije. Dobar san je uslov zdravlja. Regeneriše telo, vraća snagu i odlaže proces starenja. Pored toga, usporava rad srca, snižava krvni pritisak i usporava funkcije tela. Tokom spavanja, oštećeni organi se "popravljaju". Istraživanja su dokazala da je ljudska potreba za spavanjem jača od potrebe za jelom.
Mnogi faktori utiču na kvalitet i trajanje sna. Jedan od najvažnijih je stres. Nesanica utiče na pogoršanje fizičkih i mentalnih performansi sledećeg dana. Istraživanja pokazuju da ljudi koji imaju problema sa uspavljivanjem, doživljavaju pojačano lučenje adrenalina i norepinefrina, tzv. hormona stresa koji se ponekad nazivaju i "hormoni straha, borbe i bekstva".
Adrenalin igra odlučujuću ulogu kod stresa. Izaziva ubrzani rad srca, povećanje krvnog pritiska, proširenje zenica itd. Takođe negativno utiče na koncentraciju glukoze u krvi. Na taj način telo postaje spremno za borbu. Hronični stres izaziva pojačano lučenje adrenokortikotropnog hormona u mozgu koji stimuliše proizvodnju adrenalina i norepinefrina u nadbubrežnim žlezdama. Kada se emocije slegnu, imunitet organizma opada i iscrpljenost nastupa prilično brzo.
Kako obezbediti dobar san?
Higijena spavanja je od ključnog značaja. Zato je važno obezbediti redovan odlazak u krevet, izbegavanje upotrebe stimulansa kao što su kafa i cigarete i jedenje obroka pre spavanja. Takođe je važno pravilno se pripremiti za spavanje. Smanjite zvuk, izluftirajte spavaću sobu i okupajte se u vrućoj kupki. Kada ove metode ne uspeju, razmislite šta jedete.
Nesanicu može da izazove i nepravilna ishrana. Najvažniji je magnezijum koji igra važnu ulogu tokom reagovanja organizma na stres. Takođe je važan za pravilno funkcionisanje nervnog sistema. Magnezijum povećava proizvodnju kalcitonina, a istovremeno smanjuje lučenje adrenalina, insulina i paratiroidnog hormona. U slučaju nedostatka magnezijuma, dolazi do poremećaja lučenja kateholamina, odgovornih za stresnu reakciju, što dovodi do teškoća prilikom uspavljivanja.
BONUS VIDEO:
(MONDO/T.V.)
Ostoja Mijailović se oglasio o krizi u Partizanu: Ostaje nam da verujemo treneru i igračima
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
FS "Kosova" se oglasio saopštenjem zbog skandiranja Srbiji: UEFA mora da reaguje zbog rasizma!
Rajaković u poslednjoj sekundi produžetka izgubio od šampiona: Držao Boston u nokdaunu, pa ostao na dnu NBA lige!