Prošle godine je od malarije u svetu umrlo 781.000 ljudi, u poređenju sa gotovo milion u 2000, preneo je Rojters.

Najveće apsolutno smanjenje mortaliteta od malarije se beleži u Podsaharskoj Africi, u kojoj se ipak još uvek registruje devet od deset svetskih smrtnih slučajeva od te bolesti (uglavnom među decom).

Mnoge države prijavljuju kako su od 2000. prepolovile broj i obolelih i umrlih od malarije - njih 11 u Africi i 32 u drugim regionima sveta. Tri zemlje - Ruanda, Sao Tome i Prinsipe i Zambija - međutim, prijavljuju porast broja obolelih od malarije.

U dobre vesti spada to što je na vidiku nova vakcina protiv malarije, koju priprema kompanija "Glakso Smit Klajn".

U svetu se od malarije godišnje razboli 225 miliona ljudi. Ta bolest može da ošteti nervni sistem, bubrege i jetru, a naročito težak oblik može da dovede i do brze smrti.

U poslednje tri godine obezbeđene su mreže protiv komaraca tretirane insekticidima za zaštitu 578 miliona ljudi u Posaharskoj Africi.

Još 75 miliona ljudi je bilo zaštićeno prskanjem unutrašnjosti objekata. Međutim, sredstva koja se troše na ovom sektoru, procenjena na 1,8 milijardi dolara, daleko zaostaju za onima koja su potrebna za potpunu kontrolu nad malarijom, procenjenim na šest milijardi dolara.

Oko 42 odsto afričkih domaćinstava raspolaže bar jednom zaštitnom mrežom protiv komaraca, tretiranom insekticidima. Njihov broj je još uvek nedovoljan u nekim od većih afričkih zemalja, kao što su Nigerija i Demokratska Republika Kongo.

U izveštaju SZO se ističe da se danas oko trećine slučajeva malarija utvrđuje dijagnostičkim testivima, dok je početkom veka na taj način dijagnostikovano samo pet odsto slučajeva.

To je bitno zato što, inače, za svaki slučaj grioznice može da se pomisli da je malarija pa da se nepotrebno troše lekovi protiv te bolesti. Primenom dijagnostičkih testova ne samo da se ostvaruju uštede, nego se smanjuje i učestalost sticanja imuniteta na medikamente protiv malarije.

(Tanjug)