Ona je svetski poznata lepotica, redovno krasi naslovnice magazina "Vog" i pojavljuje se na modnim pistama luksuznih brendova poput "Diora" i "Versačea". Ipak, najnovije fotografije supermodela Bele Hadid potpuno su drugačije od njenog uobičajenog imidža iz sveta visoke mode.
Slike koje je prošlog meseca na Instagramu objavila njena majka, holandska rijaliti zvezda Jolanda Hadid, prikazuju Belu uplakanu i uznemirenu, kako leži u bolničkom krevetu, povezana na žice, cevčice i razne medicinske aparate.
"Gledati moju Belu kako se u tišini muči, urezalo je najdublji osećaj beznađa u meni. Nevidljivi invaliditet hronične neurološke lajmske bolesti teško je objasniti ili razumeti bilo kome", napisala je gospođa Hadid.
Bela (28) je 2012. godine dobila dijagnozu hronične lajmske bolesti, oboljenja povezanog sa ujedom krpelja. Njena majka i mlađi brat Anvar takođe tvrde da imaju istu bolest. Od tada, Bela pati od nepravilnog rada srca, naglih promena raspoloženja, bolova u zglobovima, mučnine, otežanog disanja, nesanice, glavobolja, moždane magle, anksioznosti i poremećaja u ishrani.
Porodica Hadid nije prva koja je javno govorila o svojoj borbi sa lajmskom bolešću. Isti problem prijavljuju i brojne slavne ličnosti, među kojima su Džastin Biber, Džastin Timberlejk, Avril Lavinj, Keli Ozborn, Ejmi Šumer, Ben Stiler, Šanaja Tvejn, Alek Boldvin, Debi Gibson i Rajli Kio.
Čak je i komičarka Miranda Hart (52) govorila o svojoj decenijama dugoj borbi sa hroničnom lajmskom bolešću, od svojih četrnaest godina. Ipak, mnogi stručnjaci tvrde da ta bolest možda uopšte ne postoji.
U većini slučajeva, kako kažu, lajmska bolest ne može da ostane aktivna u telu decenijama, uprkos onome što pacijenti tvrde. Istraživanja pokazuju da pacijenti koji veruju da imaju hroničnu lajmsku bolest, gotovo nikada ne dobijaju pozitivan rezultat na testovima krvi.
Stručnjaci ističu da opsežni tretmani kojima se ti pacijenti podvrgavaju, uključujući i Belu Hadid, mogu da ih koštaju životne ušteđevine i izlože smrtonosnim komplikacijama. Neki idu i dalje, tvrdeći da njihovi simptomi možda uopšte nisu povezani sa lajmskom bolešću, već da potiču od neprepoznatog stanja, poput ozbiljnog nedostatka vitamina ili psihičkog poremećaja.
Zanimljivo je da neki stručnjaci veruju da pojedini pacijenti čak i tvrde da boluju od hronične lajmske bolesti zbog statusa, s obzirom na dugu vezu te dijagnoze sa imućnim krajevima SAD.
"Hronična lajmska bolest nije priznata niti široko prihvaćena u medicinskim krugovima. I dalje je vrlo kontroverzna", kaže profesor Hani Elšeiha na Univerzitetu u Notingemu.
"To je stanje koje se nalazi u sivoj zoni. Ipak, pošto su ljudi očajni, dezinformacije se šire kao požar".
Šta je hronična lajmska bolest?
Lajmska bolest je dobila ime po malom gradu u Konektikatu, gde je prvi put identifikovana 1975. godine. Šire je krpelji koji prenose bakteriju Borrelia burgdorferi. Oboljenje je u porastu i u Velikoj Britaniji, broj slučajeva se utrostručio između 2000. i 2011. godine.
Britanski NHS procenjuje da u Engleskoj i Velsu sada ima do 4.000 novih slučajeva lajmske bolesti svake godine. U početku, bolest izaziva karakterističan osip, nakon čega slede simptomi nalik gripu: glavobolja, povišena temperatura i umor. Ako se ne leči, infekcija može da se proširi na zglobove, srce i nervni sistem.
Velika većina pacijenata se oporavi posle terapije antibioticima, ali kod nekih simptomi ostaju i nazivaju se postlajmski sindrom (PTLDS). Ti simptomi obično traju nedeljama ili mesecima. Međutim, pacijenti sa hroničnom lajmskom bolešću tvrde da njihovo stanje izaziva stalna aktivna infekcija bakterijom, koja može da ostane u telu decenijama.
Zbog toga smatraju da moraju da primaju duge terapije antibioticima, ponekad i po šest meseci, uz niz drugih invazivnih tretmana. Jedan od popularnih tretmana među bogatim pacijentima u SAD je plazmafereza - vađenje krvi iz tela, "čišćenje" i vraćanje u organizam.
Ipak, istraživanja pokazuju da plazmafereza, koja košta na hiljade evra po sesiji, nije delotvorna za hronične simptome lajmske bolesti. Stručnjaci tvrde da je razlog jednostavan - nema dokaza da hronična lajmska bolest uopšte postoji.
Prema organizaciji Lyme Action Network, simptomi mogu da uključuju bol u rebrima, promene u varenju, poremećaje mokraćne bešike, neobjašnjiv bol u grudima ili čak lučenje mleka, bol u testisima, menstrualne poremećaje, "plutajuće" tačkice u očima, rano buđenje, probleme sa pamćenjem ili čak dezorijentaciju.
Još zbunjujuće je što osoba uopšte ne mora da se seća ujeda krpelja da bi joj se pripisala lajmska bolest.
"Možda imate bolest čak i ako nikada niste videli osip ili krpelja. Krpelji mogu da budu sićušni, pa se njihov ujed ni ne oseća", navodi organizacija.
BONUS VIDEO:
