Ken Stern, stručnjak za dugovečnost i starenje, koji vodi popularni podkast "Životi od jednog veka" iz Centra za dugovečnost Univerziteta Stenford, otkrio je na koji način je promenio život nakon što je posetio zemlje u kojima ljudi žive najduže. Njegovo iskustvo prenosimo u celosti:
"Prošle godine, istražujući za svoju knjigu 'Zdrav do 100: Kako snažne društvene veze vode do dugog života', posetio sam pet najzdravijih zemalja na svetu - Singapur, Japan, Južnu Koreju, Italiju i Španiju - da vidim kako uspevaju da starijim osobama obezbede aktivnost, svrhu, društveni život i dobro zdravlje.
Izabrao sam ih jer imaju neke od najdužih očekivanih životnih vekova u zdravlju na svetu (u nekim slučajevima i čitavu deceniju duže nego SAD). A nijedna od njih nema savršene uslove za starenje. Singapur je vruć, prenatrpan i poznat po izuzetno konkurentnom radnom okruženju. U Španiji su stope gojaznosti i pušenja značajne. Ako su te zemlje uspele, možemo i mi.
U centru za razvoj zajednice u Kanazavi u Japanu, stariji ljudi podučavaju, volontiraju, vode restoran ili jednostavno provode vreme sa mladima i osobama sa Daunovim sindromom. U Koreji, doživotno učenje je zapisano u Ustavu. Singapur gradi čitav "zdravstveni distrikt". Italija koristi mudrost i energiju starijih kroz volontiranje.
Nakon što sam video kako te zemlje menjaju pravila starenja, odlučio sam da i sam uradim pet stvari za duži i srećniji život.
1. Planiraću narednih 20 godina, kao što sam planirao prethodnih 20
U mnogim zemljama, pojam "staro" nije vezan za godine, već za okolnosti. Sa 62 godine, lako mogu da imam još 20 ili više godina dobrog zdravlja. I za razliku od mnogih, planiraću ih sa istim smislom i odlučnošću, kao i prethodne dve decenije.
Veliki deo svoje karijere proveo sam upravljajući ljudima koji stvaraju sadržaj. Tek u pedesetim sam shvatio da sam mnogo srećniji kada sam ja taj koji priča priče. U poslednjih deset godina napisao sam tri knjige, vodio sopstveni podkast i otvorio video kanal na Instagramu pod nazivom 'Grand People'.
Društvo nas uči da pravimo velike planove u 20-im, 30-im, 40-im i 50-im, ali ne očekuje isto od onih starijih od 60. A ja verujem da naredne dve decenije mogu da budem jednako smislen i kreativan.
2. Neću se uskoro penzionisati, ali ću promeniti način na koji radim
Japan ima najveći procenat starijih radnika na svetu, a mnogi od njih ne rade zbog novca, već zbog svrhe, povezanosti i zdravlja. Većina radi skraćeno, fleksibilno ili deli posao sa drugima. U Japanu sam sreo starije ljude koji rade u fabrikama slatkiša, vode knjige u kompanijama, upravljaju parkingom, voze taksije i vode ture.
Ta poruka mi se urezala u pamćenje. I ja planiram da nastavim da radim, ali po sopstvenim pravilima. Nastaviću da pišem knjige i pričam priče. To je u redu. Ne moram da biram između punog gasa i potpune penzije, postoji sredina. Cilj je da nastavim da radim na način koji se uklapa u život koji želim da vodim.
3. Provodiću vreme sa ljudima svih generacija
U Americi se međugeneracijske veze retko posmatraju kao deo javnog zdravlja, ali u zemljama koje sam posetio, one su od ključnog značaja. Brojne studije potvrđuju da odnosi među generacijama povećavaju sreću, osećaj smisla i poboljšavaju fizičko i mentalno zdravlje.
Trudiću se da biram mesta i aktivnosti koje me povezuju s mlađima i negovaću prijateljstva sa ljudima svih uzrasta. Možda se jednog dana preselim u zajednicu koja kombinuje dom za stare i vrtić.
4. Družiću se više, skrolovaću manje
Vreme provedeno s prijateljima u SAD drastično je opalo, dok vreme pred ekranima raste. Ne mora da bude tako. Video sam kako Italijani provode više vremena uz obroke i porodicu, a manje na mrežama. To je izuzetno važno.
Višedecenijska studija sa Harvarda pokazuje da su pozitivni odnosi ključ dugog, srećnog i zdravog života, važniji čak od karijere, novca, vežbanja ili ishrane. Moji prvi koraci su da večere s porodicom budu bez telefona i da smanjim opsesivno skrolovanje vesti i Instagrama koje često prekida iskrene razgovore.
5. Nikada neću prestati da učim
Istraživanja pokazuju da učenje podržava zdravo starenje. Mnoge države nude besplatne ili povoljne programe obrazovanja za starije, a ja planiram da ih iskoristim. Dok razmišljam o sledećoj knjizi, možda ću se prijaviti na seminar pisanja, namenjen starijim polaznicima. Koji god kurs da izaberem, biće uživo, jer lični kontakt donosi više društvenih veza i doprinosi dugovečnosti", napisao je Ken Stern.
BONUS VIDEO:
