Li Vajngus, urednica za zdravlje na portalu Parade, odlučila da je sprovede test u ishrani. Izbacila je šećer, a nakon šest nedelja, podelila je svoje iskustvo. U nastavku pročitajte kakve promene je primetila:
Kao urednica za zdravlje, mislila sam da znam šta da očekujem, ali evo šta se zapravo dogodilo.
Znam mnogo o osnovama zdrave ishrane, toliko da ponekad ni sama ne znam šta da radim sa tim informacijama. Provodim dane uređujući članke o prednostima mediteranske ishrane (a ima ih mnogo), čitajući o DASH dijeti (plan ishrane koji je preporučen za održavanje krvnog pritiska) i podsećajući ljude da preterano konzumiranje crvenog mesa nije idealan način da zadovoljite dnevne potrebe za proteinima.
Generalno, jedem zdravo. Kakva bih to bila urednica za zdravlje da ne jedem? Ipak, uvek sam mislila da imam jednu slabost - šećer. Da budem jasna, ne provodim ceo dan grickajući čips ili jedući gumene bombone. Uvek sam birala "zdravije" načine da dobijem svoj šećerni "udar", kroz 50 odsto tamnu čokoladu. To je pametan izbor, osim ako ne pojedete celu čokoladu.
Znajući da previše dodatog šećera ima veze sa nizom zdravstvenih problema, od raka i bolesti srca do dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, uvek sam se malo osećala krivom jer sam unosila više šećera nego što je preporučeno (ne više od 25 grama ili 6 kašičica dnevno, za one koji žele da znaju).
Pre šest nedelja donela sam odluku. Prestajem sa šećerom. I sada, sa ove strane izazova, imam mnogo utisaka.
Šta podrazumevam pod "prestanak sa šećerom"?
Nikada nisam bila dobra u praćenju ultra-ograničavajućih dijeta. I ne mislim da su mentalno ili fizički zdrave, pa sam znala da ako želim da "prestanem sa šećerom", moram to da uradim na način koji ima smisla za moj život.
Za mene je to značilo eliminisanje najočiglednijih izvora šećera, odnosno onoga što smatram dezertom. Dakle, pomenutu čokoladu, a takođe bih izbegavala i male poslastice poput čokoladnog kolača uz kafu za poneti ili slatke grickalice u kancelariji.
Šta nisam planirala da radim? Pretraživati svaku etiketu hrane da bih se uverila da nijedan gram dodanog šećera nije prisutan. Jednostavno nemam vremena ni energije za to.
Prve dve nedelje
Iskreno, nisam mislila da će mi prestanak sa šećerom biti toliko težak. Prve dve nedelje bile su apsolutno brutalne, uglavnom sa stanovišta mentalnog zdravlja. Bila sam stvarno depresivna bez svojih uobičajenih šećernih "doza" i imala osećaj da nemam ništa čemu mogu da se radujem. Završila bih večeru i pomislila: "To je sve? Moram da odem u krevet bez sladoleda?".
Fizički, bilo je teško takođe. Navikla sam da imam šećer tokom celog dana, pa nisam ni shvatala da se oslanjam na njega za brze nalete energije. Zbog toga sam se često uhvatila kako pijem drugu ili čak treću šolju kafe tokom dana, kako bih se "počastila" i održala energiju.
Stalno sam čekala da se osećam bolje, energičnije, srećnije, bilo šta, ali kako je vreme prolazilo, postajala sam sve uverenija da se to neće desiti.
Kako se sada osećam?
Četiri nedelje kasnije, sa zadovoljstvom mogu da kažem da više nisam tužna osoba koja se naljuti kad neko spomene parče torte koje je pojeo ili kada kolega spomene milkšejk. Zapravo, osećam se prilično dobro.
Prioritet mi je slani doručak da bih regulisala šećer u krvi, više mi nije potrebna druga šolja kafe da bih izgurala dan. Ne mogu da kažem da sam prepuna energije. Imam dvoje male dece i radim puno radno vreme. Nivo energije i raspoloženje su mi ujednačeniji tokom dana. Nemam više nagle skokove dopamina praćene padom posle 30 minuta, a manje sam anksiozna i nemirna.
Najveća promena koju sam primetila je da više ne žudim za šećerom. Mogu da prođem pored nove poslastičarnice bez da mi voda krene na usta i ne tražim podsvesno stalno sledeću "šećernu dozu". A znajući da su te slatke namirnice zamenjene hranom bogatom hranljivim materijama koje pomažu u prevenciji, a ne izaziva bolesti (voće bogato antioksidantima umesto sladoleda), spavam i malo bolje noću.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
