- Istraživanja pokazuju da Srbi najčešće obolevaju od kardiovaskuarnih bolesti, kancera, dijabetesa i hronične opstruktivne bolesti pluća.
- Istražujemo kako stres utiče na ove bolesti i u kojoj meri ih pogoršava.
Sudeći po novijim podacima, lista bolesti od kojih Srbi najčešće obolevaju se godinama ne menja. Vodeći uzrok smrti u našoj zemlji su i dalje bolesti srca i krvnih sudova, a potom slede različite vrste malignih tumora (najčešće kancer pluća, a potom dojke i debelog creva). Na crnoj listi su i opstruktivne bolesti pluća, kao i dijabetes i posledice uzrokovane ovom neizlečivom bolešću.
A koliko su ove bolesti povezane sa stresom i na koji način nas pritisak savremenog života "ubija"? Vezu između stresa i oboljenja koja su u najvećem procentu kriva za veliku smrtnost u Srbiji, objasnio je medicinski sajt WebMD.
Bolesti srca i krvnih sudova
Istraživači već dugo ukazuju na mogućnost da stres i te kako utiče na povećan rizik od visokog krvnog pritiska i srčanih problema. Direktno poveća broj otkucaja srca i protok krvi i tako uzrokuje oslobađanje holesterola i triglicerida u krvotok. Takođe je moguće da je stres povezan i sa drugim tegbama, utiče na pojavu pušenja i gojaznosti, faktora koji indirektno povećavaju rizike od srčanih oboljenja.
Po rečima lekara, iznenadni emocionalni stres može da bude okidač za ozbiljne srčane probleme, uključujući infarkt a koji je vodeći uzrok smrtnosti kod Srba. Upravo zbog toga napominju da osobe koje imaju hronične srčane probleme treba da izbegavaju akutni stres, i koliko god je moguće da nauče kako da ga drže pod kontrolom.
Kako stres utiče na ljude koji imaju rak
Dokazi iz laboratorijskih studija na životinjama i ljudskim ćelijama raka uzgajanim u laboratoriji ukazuju na to da hronični stres može da izazove pogoršanje, odnosno napredovanje i širenje (metastaziranje) raka. Na primer, neke studije su pokazale da kada su miševi sa ljudskim tumorima držani zatvoreni ili izolovani od drugih miševa, tačnije u uslovima koji povećavaju stres, postojala je veća verovatnoća da će se ovi kanceri širiti i metastazirati.
Laboratorijske studije su otkrile da norepinefrin, koji se oslobađa kada telo uđe u stanje "bori se ili beži“, stimuliše angiogenezu i metastaze, navodi National Cancer Institute. Ovaj hormon takođe može da aktivira neutrofile, vrstu imunih ćelija. U nekim slučajevima, neutrofili mogu da pomognu tumorima da rastu štiteći ih od imunog sistema tela. Takođe, oni mogu da "probude" uspavane ćelije raka.
Ipak, važno je da se napomene da, iako su neke studije pokazale da je smanjena stopa preživljavanja kod osoba koje boluju od raka a koje su pod hroničnim stresom, dokazi da stres direktno utiče na preživljavanje su generalno slabi.
Uticaj na dijabetes i skokove šećera u krvi
Opšte je poznato da stres i te kako utiče na skok šećera u krvi, zbog čega se osobama koje boluju od dijabetesa savetuje da vode miran život, da se ne nerviraju, izbegavaju konflikte i sve situacije koje bi mogle da ih dovedu do anksioznosti, depresije, itd. Evo kako tačno deluje.
Stres može da pogorša dijabetes na dva načina. Prvo, povećava verovatnoću nepreporučljivog, "lošeg" ponašanja, kao što su unos nezdrave hrane i prekomerna konzumacija alkohola. I jedno i drugo veoma negativno deluju na dijabetes, utiču na lošu regulaciju šećera u krvi, iznenadne skokove i padove, što sve na duže staze ima veoma razarajuće posledice po szdravlje.
Drugi način se tiče uticaja koji ovo mentalno stanje ima na osobe koje boluju od dijabetesa tipa 2. Naučnici su došli do zaključka da stres direktno povećava nivo glukoze. Dugoročne posledice su posebno vidiljive kod osoba koje su hronično izožene stresu. Njihov nivo šećera nikada nije izbalansiran, skokovi i padovi glukoze utiču na sve organe, a u ekstremnim slučajevima mogu da dovedu i do kome.
Hronične opstruktivne bolesti pluća
Po pravilu, pacijenti koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) češće razvijaju prateća stanja poput anksioznosti i depresije, navodi National Institutes of Health. Hronični stres, anksioznost, depresija i drugi slični poremećaji dodatno pogoršavaju disanje kod pacijenata obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća, utiču na svakodnevno funkcionisanje i povećavaju verovatnoću ponovnih hospitalizacija u odnosu na osobe koje ne boluju od HOBP. Zbog toga je važno da se razume na koji način mentalno zdravlje utiče na tok bolesti i kvalitet života obolelih.
Zašto nam stres pogoršava bolest?
Stres nije samo osećaj. To je ugrađeni fiziološki odgovor na pretnju. Kada smo pod stresom, vaše telo reaguje. Naši krvni sudovi se sužavaju. Naš krvni pritisak i puls rastu. Brže dišemo. Naš krvotok je preplavljen hormonima kao što su kortizol i adrenalin.
"Kada ste hronično pod stresom, te fiziološke promene, tokom vremena, mogu da dovedu do zdravstvenih problema", upozorio je dr Džej Viner, autor knjige "Take the Stress Out of Your Life" (Izbacite stres iz života) i direktor stres menadžment programa u Sansum klinici u Santa Barbari.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
