Tim hirurga Kliničkog centra Srbije (KCS), sa direktorom dr Đorđem Bajecom na čelu, predstavio je na Kongresu hirurga u Hamburgu stručni rad kome su inostrane kolege dale visoke ocene.
"Na kongresu su domaćini ugostili vrhunske svetske eksperte iz domena hirurgije, stručnjaci KCS govorili su o svojim uspesima i iskustvima u organizaciji Centra za operaciju gojaznih koji obuhvata rad cele palete stručnjaka - od nutricioniste do hirurga, što može da bude pozitivan primer za stvaranje centara širom sveta gde još ova metoda nije zaživela", rekao je Tanjugu dr Bajec.
On je podsetio da su u Centru za laparaskopsku hirurgiju KCS sredinom juna ove godine izvedene prve operacije ekstremno gojaznih osoba i da je do sada operisano njih 20.
Prema njegovim rečima, nova usluga izazvala je veliko interesovanje kod pacijenata, jer sada imaju mogućnost da u našoj zemlji i o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje reše problem sa suvišnim kilogramima što je najčešći uzrok mnogih ozbiljnih oboljenja.
Bajec je istakao da je početak izvođenja operacija gojaznosti svrstao našu zemlju u sam vrh svetske medicine, a KCS među evropske centre u kojima se takve operacije izvode.
On je precizirao da najduže iskustvo u izvođenju operacija gojaznih pacijenata imaju Amerikanci, Norvežani, Nemci, pri čemu samo u Americi ima oko pola miliona operisanih pacijenata.
Dr Bajec je istakao da je problem gojaznosti u Srbiji procentualno isti kao u svetu i da se radi o vrsti epidemije i hiljadama ljudi koji su potencijalni pacijenti za operaciju.
Prema njegovim rečima, radi se o pacijentima koji su takođe potencijalni bolesnici od raznih hroničnih bolesti koje prate gojaznost (kardiovaskulrna oboljenja, dijabetes...), a prepoznavanje tog problema ga unapred prevenira.
Dr Bajec je naglasio da država finansira ograničen broj pacijenata koji moraju da prođu brojne preglede, a potom se konzilijarno donosi odluka o operaciji pacijenta koja košta tri hiljade evra po pacijentu.
"Cena nije niska, ali je opravdana s obzirom na to da se primenjuje skupa tehnologija i koristi skup potrošni materjal, jer se radi o laporoskopskim operacijama", kazao je Bajec.
On je kazao da stručnjaci Centra imaju sistematičan prilaz pacijentima koje pregledaju endokrinolozi, nutricionisti, psiholozi, psihijatri, odnosno postoji lanac specijalnosti koji radi sa tim pacijentima i procenjuje mogućnost hirurške procedure.
Dr Bajec ističe da telesna težina nije merilo za operaciju, već bodi mas indeks koji se izračunava na osnovu telesne površine i mase i onda se određuje koja će hirurška procedura biti primenjena.
Pacijenti se mogu operisati i o svom trošku (3.000 evra), ali moraju proći sve neophodne preglede, odnosno moraju imati medicinsku indikaciju za operaciju, a uput dobijaju od svog izabranog lekara.
Prema rečima dr Bajeca, u KCS-u se obavljaju tri vrste laparoskopskih operacija u lečenju gojaznosti - prva je postavljanje prstena oko želuca, druga - njegovo sužavanje celom dužinom, čime se sprečava unošenje veće količine hrane, a treća je takozvani gastroenteralni bajpas.
"Posle operacije, pacijenti koje pratimo godinama posle hirurške procedure, ne mogu više da jedu kao pre, jer nemaju želju i uzimaju hranu u češćim vremenskim razmacima", kazao je dr Bajec i dodao da su za uspeh potrebni, pre svega, dobra volja pacijenta i stručno mišljenje.
On je objasnio da operaciji prethodi dvonedeljna dijeta, potom sledi operacija, a pacijenti odlaze kući posle oko četiri dana s dobijenim uputstvom o ishrani.
Dr Bajec je kazao da je među operisanim pacijentima više žena i samo dva muškarca, među kojima je Nenad Karadžuleski (51) koji je oslabio 20 kilograma.
On je u KCS došao na ispitivanje zbog nepravilnog rada srca i dijabetesa koji su pratili višak kilograma, a nije ni slutio da će imati hiruršku intervenciju "skidanja" viška kilograma.
Karadžuleski je u junu novinaru Tanjuga rekao da se oseća odlično, da nema potrebu za hranom i da čak, posle samo jednog dana nakon operacije, može da radi trbušnjake.
On je rekao i da nije ni slutio da će ovako detaljno biti pregledan i da će imati uslove kao u najboljem hotelu po sistemu "all inclusive".
Skoro tri meseca kasnije, Karadžuleski je kazao da je od operacije oslabio oko 22 kilograma i da se oseća kao kada je imao 30 godina.
Veli da je u međuvremenu jeo sve u ograničenim količinama i da i, kada bi hteo, ne bi mogao da jede kao pre, jer kao da ima neki "unutrašnji regulator" koji ne dozvoljava da jede i pije kao pre intervencije.
Karadžuleski, koji je uoči intervencije imao srčane smetnje i povišen šećer, pohvalio se da mu je šećer sa 10 i više pao na 5,1 bez lekova, kao i da više ne pije lekove za srce i snižavanje holesterola.
(Tanjug)
"Na kongresu su domaćini ugostili vrhunske svetske eksperte iz domena hirurgije, stručnjaci KCS govorili su o svojim uspesima i iskustvima u organizaciji Centra za operaciju gojaznih koji obuhvata rad cele palete stručnjaka - od nutricioniste do hirurga, što može da bude pozitivan primer za stvaranje centara širom sveta gde još ova metoda nije zaživela", rekao je Tanjugu dr Bajec.
On je podsetio da su u Centru za laparaskopsku hirurgiju KCS sredinom juna ove godine izvedene prve operacije ekstremno gojaznih osoba i da je do sada operisano njih 20.
Prema njegovim rečima, nova usluga izazvala je veliko interesovanje kod pacijenata, jer sada imaju mogućnost da u našoj zemlji i o trošku Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje reše problem sa suvišnim kilogramima što je najčešći uzrok mnogih ozbiljnih oboljenja.
Bajec je istakao da je početak izvođenja operacija gojaznosti svrstao našu zemlju u sam vrh svetske medicine, a KCS među evropske centre u kojima se takve operacije izvode.
On je precizirao da najduže iskustvo u izvođenju operacija gojaznih pacijenata imaju Amerikanci, Norvežani, Nemci, pri čemu samo u Americi ima oko pola miliona operisanih pacijenata.
Dr Bajec je istakao da je problem gojaznosti u Srbiji procentualno isti kao u svetu i da se radi o vrsti epidemije i hiljadama ljudi koji su potencijalni pacijenti za operaciju.
Prema njegovim rečima, radi se o pacijentima koji su takođe potencijalni bolesnici od raznih hroničnih bolesti koje prate gojaznost (kardiovaskulrna oboljenja, dijabetes...), a prepoznavanje tog problema ga unapred prevenira.
Dr Bajec je naglasio da država finansira ograničen broj pacijenata koji moraju da prođu brojne preglede, a potom se konzilijarno donosi odluka o operaciji pacijenta koja košta tri hiljade evra po pacijentu.
"Cena nije niska, ali je opravdana s obzirom na to da se primenjuje skupa tehnologija i koristi skup potrošni materjal, jer se radi o laporoskopskim operacijama", kazao je Bajec.
On je kazao da stručnjaci Centra imaju sistematičan prilaz pacijentima koje pregledaju endokrinolozi, nutricionisti, psiholozi, psihijatri, odnosno postoji lanac specijalnosti koji radi sa tim pacijentima i procenjuje mogućnost hirurške procedure.
Dr Bajec ističe da telesna težina nije merilo za operaciju, već bodi mas indeks koji se izračunava na osnovu telesne površine i mase i onda se određuje koja će hirurška procedura biti primenjena.
Pacijenti se mogu operisati i o svom trošku (3.000 evra), ali moraju proći sve neophodne preglede, odnosno moraju imati medicinsku indikaciju za operaciju, a uput dobijaju od svog izabranog lekara.
Prema rečima dr Bajeca, u KCS-u se obavljaju tri vrste laparoskopskih operacija u lečenju gojaznosti - prva je postavljanje prstena oko želuca, druga - njegovo sužavanje celom dužinom, čime se sprečava unošenje veće količine hrane, a treća je takozvani gastroenteralni bajpas.
"Posle operacije, pacijenti koje pratimo godinama posle hirurške procedure, ne mogu više da jedu kao pre, jer nemaju želju i uzimaju hranu u češćim vremenskim razmacima", kazao je dr Bajec i dodao da su za uspeh potrebni, pre svega, dobra volja pacijenta i stručno mišljenje.
On je objasnio da operaciji prethodi dvonedeljna dijeta, potom sledi operacija, a pacijenti odlaze kući posle oko četiri dana s dobijenim uputstvom o ishrani.
Dr Bajec je kazao da je među operisanim pacijentima više žena i samo dva muškarca, među kojima je Nenad Karadžuleski (51) koji je oslabio 20 kilograma.
On je u KCS došao na ispitivanje zbog nepravilnog rada srca i dijabetesa koji su pratili višak kilograma, a nije ni slutio da će imati hiruršku intervenciju "skidanja" viška kilograma.
Karadžuleski je u junu novinaru Tanjuga rekao da se oseća odlično, da nema potrebu za hranom i da čak, posle samo jednog dana nakon operacije, može da radi trbušnjake.
On je rekao i da nije ni slutio da će ovako detaljno biti pregledan i da će imati uslove kao u najboljem hotelu po sistemu "all inclusive".
Skoro tri meseca kasnije, Karadžuleski je kazao da je od operacije oslabio oko 22 kilograma i da se oseća kao kada je imao 30 godina.
Veli da je u međuvremenu jeo sve u ograničenim količinama i da i, kada bi hteo, ne bi mogao da jede kao pre, jer kao da ima neki "unutrašnji regulator" koji ne dozvoljava da jede i pije kao pre intervencije.
Karadžuleski, koji je uoči intervencije imao srčane smetnje i povišen šećer, pohvalio se da mu je šećer sa 10 i više pao na 5,1 bez lekova, kao i da više ne pije lekove za srce i snižavanje holesterola.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.