Morin Sajderis (71) iz Njujorka nije imala operaciju, nije primala ni hemioterapiju ni radioterapiju. Na svake tri nedelje, po 45 minuta, dobijala je infuziju jednog leka. Danas kaže: "Zvuči kao naučna fantastika", piše "Bi-Bi-Si". Lekari priznaju: "Ovo može biti budućnost lečenja karcinoma".
Morin Sajderis je obolela od raka jednjaka. Kada su joj predložili učešće u kliničkoj studiji, pristala je bez oklevanja. Lečenje se zasnivalo isključivo na imunoterapiji - pacijentkinji je davan dostarlimab, lek koji "skida kočnicu" sa imunog sistema. Posle četiri meseca, pregledi nisu pokazali ni trag tumora.
Imunoterapija je metoda lečenja karcinoma koja ne napada tumor direktno, već aktivira imuni sistem pacijenta. Organizam ume da prepozna i uništi ćelije koje izgledaju "strano". Problem je u tome što tumori uče da se maskiraju. Glume zdrava tkiva i ostaju nevidljivi za imuni sistem. Imunoterapija treba to da promeni.
Danas se u kliničkoj praksi uglavnom koriste dva pristupa. Prvi su CAR‑T terapije, koje se zasnivaju na tome da se T-ćelije pacijenta uzmu, "preprogramiraju" u laboratoriji i vrate u organizam kao precizno oružje protiv tumora. Ovaj metod se uglavnom pokazao uspešnim u lečenju karcinoma krvi.
Drugi pristup su inhibitori kontrolnih tačaka imunog sistema. U ovu grupu spada upravo dostarlimab. Ovi lekovi blokiraju mehanizam kojim tumor prigušuje imunološki odgovor. Za otkriće ovog mehanizma, Džejms P. Alison i Tasuku Hondžo dobili su Nobelovu nagradu 2018. godine.
Rezultati koji menjaju pravila igre
U kliničkoj studiji faze II, sprovedenoj u Memorial Sloan Kettering Cancer Center, čak 80 odsto od 103 pacijenta sa tumorima određenog genetskog profila nije moralo na operaciju, radioterapiju ili hemioterapiju nakon šest meseci lečenja samo imunoterapijom.
U grupi obolelih od raka rektuma, procenat potpunih kliničkih remisija iznosio je 100 odsto. Rezultati su objavljeni u New England Journal of Medicine i predstavljeni na konferenciji AACR 2025. godine.
Ipak, postoji jedno "ali".
Ne za sve - još uvek
Tako spektakularni efekti odnose se na pacijente čiji tumori imaju tzv. deficit popravke neusklađenih baza DNK. To je samo nekoliko procenata čvrstih tumora. Kako kaže Luis Dijaz iz Memorial Sloan Kettering, "preostalim 95 odsto pacijenata i dalje treba nešto jednako efikasno".
Danas na imunoterapiju odgovara od 20 do 40 odsto obolelih. Kod ostalih lečenje može da ne da rezultate, a ponekad je praćeno i ozbiljnim neželjenim efektima, od zapaljenja jetre do oštećenja srca ili bubrega.
Naučnici intenzivno traže načine da imunoterapija deluje kod većeg broja obolelih. Testiraju se, između ostalog, kombinacije sa radioterapijom i ultrazvukom, koji mogu da "otkriju" tumor imunom sistemu. Sve više pažnje posvećuje se crevnoj mikrobioti i ishrani bogatoj vlaknima.
"Govorimo o izlečenjima", naglašava prof. Dženifer Vargo iz MD Anderson Cancer Center.
Stvarnost je ipak složenija. Ne prolazi svaka obećavajuća terapija kroz klinička ispitivanja, a deo pacijenata možda neće reagovati ni na jedan oblik imunoterapije. Stručnjaci ističu da je dobar pravac lečenje prilagođeno pacijentu i konkretnom tumoru.
- Napomena: Sadržaj sa MONDO portala ima informativno-edukativni karakter i nije zamena za konsultaciju sa lekarom. Pre nego što primenite bilo koji savet iz oblasti medicine, obavezno se posavetujte sa stručnjakom.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
