Mozak, baš kao i celo naše telo, neumoljivo stari. Zdravih ćelija je u njemu sve manje, dok na kraju ovaj organ ne počne da se smanjuje. To počinje da se dešava brže nego što nam se čini - već u 30. godini života. Nakon 40. godine života, posledice već možemo jasno da osetimo.
Ipak, nismo bespomoćni. Možemo da učinimo mozak otpornijim na proces starenja, a samim tim i na Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest. Kako to da postignemo?
Naučnici su upravo otkrili način koji je neverovatno jednostavan, većini ljudi prijatan i oduzima svega šest minuta.
Ovako stari vaš mozak - posledice se vide već posle četrdesete
Mnoge će iznenaditi činjenica da, sa neurološke tačke gledišta, mozak dostiže vrhunac svojih mogućnosti oko 20. godine. Nakon četrdesete, obično primećujemo da pamćenje, pažnja, sposobnost učenja i koncentracija (tzv. kognitivni procesi) više nisu onakvi kakvi su bili. Šta se zapravo dešava?
Naš mozak polako gubi zdrave ćelije, a veze između njih se prekidaju.
"U izvesnom smislu, mozak se skuplja, njegova zapremina se smanjuje, a zdrave ćelije zamenjuju patološke. To se dešava, između ostalog, zbog taloženja štetnih materija poput holesterola ili zatvaranja sitnih krvnih sudova u mozgu", kaže neurolog dr Olga Milčarek i dodaje:
"Ove promene ne osećamo svakodnevno, iako su one prisutne i napreduju. Ukratko, što smo stariji, imamo manje moždanih ćelija. To je neizbežan proces starenja".
Smatra se da je 40. godina trenutak kada se proces starenja organizma ubrzava, a mi počinjemo da primećujemo promene. Štaviše, tempo starenja mozga često ubrzavamo sami - lošim navikama poput alkohola, pušenja i masne hrane. Na sreću, stvar radi i u suprotnom smeru - proces starenja mozga možemo da usporimo i smajimo rizik od bolesti poput Alchajmera.
Naučnici sa Univerziteta Otaga na Novom Zelandu otkrili su novi način. Traje samo šest minuta dnevno i veoma je jednostavan. Rezultati su objavljeni pre nekoliko dana u prestižnom časopisu The Journal of Physiology.
Ključ je u proteinu važnom za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, koji nosi naziv: BDNF (neurotrofni moždani faktor). Poznato je da on reguliše rast i opstanak nervnih ćelija, pomaže u stvaranju novih veza, učestvuje u procesima pamćenja i učenja. Veruje se da BDNF može da zaštiti mozak od mentalnog slabljenja povezanog sa godinama. Naučnici su istraživali kako da prirodno, bez lekova, povećaju proizvodnju ovog proteina u mozgu, testirajući post i vežbanje.
U istraživanju je učestvovalo desetak žena i muškaraca. Naučnici su ispitivali kako na njihovu proizvodnju BDNF-a utiče:
- jednodnevni post (20 sati bez hrane),
- lagana vežba (90 minuta vožnje bicikla niskim intenzitetom) i
- vežba visokog intenziteta (šest minuta energične vožnje bicikla).
Ispostavilo se da su najefikasniji način za povećanje BDNF-a bile kratke, ali energične vežbe. Nivo ovog proteina porastao je četiri do pet puta više nego u slučaju posta ili dugotrajne lagane aktivnosti.
Zašto su energične vežbe dobre za mozak?
Naučnici sumnjaju da uzrok leži u prebacivanju izvora energije u mozgu. Kada mozak menja "gorivo" kako bi zadovoljio potrebe organizma tokom velikog napora, "gorivo" postaje laktat (mlečna kiselina). Stručnjaci pretpostavljaju da to može da pokrene procese koji vode do povećanja koncentracije BDNF-a u krvi.
Iako su potrebna dalja istraživanja, lekari naglašavaju važnu stvar - mozak vredi vežbati u svakom uzrastu, ali posle 40. godine, to je ključno.
"Uz dobre treninge, proces starenja mozga može da se uspori čak za pet do sedam godina", naglašava dr Milčarek.
Pored fizičke aktivnosti, odličan način za čeličenje mozga je učenje novih veština (npr. jezika), putovanja i isprobavanje novih iskustava.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
