Stiže avgustovska melanholija: Ako ste ovih dana bezvoljni i nervozni, možda vas je već pogodila

Leto još nije završeno, sunce se i dalje pojavljuje na nebu, a temperature neretko ostaju prave letnje. Uprkos tome, krajem avgusta mnogi počinju da osećaju tugu, razdražljivost, nemir ili odbojnost prema povratku svakodnevnim obavezama.

August blues je izraz kojim se opisuje osećaj tuge, nostalgije, nemira ili razdražljivosti koji se javlja kada se leto približava kraju. Neki ga osećaju već u drugoj polovini avgusta, dok se kod drugih pojavljuje tek kada počnu da razmišljaju o septembarskom povratku na posao, u školu i uobičajenom dnevnom ritmu.

Ova pojava pomalo podseća na poznati izraz sunday blues, odnosno neprijatne emocije koje se javljaju nedeljom pri pomisli na početak nove radne nedelje. Kod avgustovske melanholije perspektiva je, međutim, znatno šira. Ne završavaju se samo godišnji odmor ili vikend, već čitav letnji način života.

Psiholozi ističu da kraj leta može da bude emocionalno težak upravo zato što donosi promenu. Tokom letnjih meseci obično imamo više slobode, viđamo se sa bliskim ljudima, putujemo, boravimo na otvorenom i kasnije odlazimo na spavanje. Povratak svakodnevici, s druge strane, donosi više obaveza, planiranja i ograničenja.

Zašto krajem avgusta postajemo tužni?

Postoji nekoliko mogućih uzroka avgustovske melanholije, a jedan od najvažnijih jeste svest o prolaznosti. Na početku leta čini nam se da imamo mnogo vremena. Možemo da planiramo godišnji odmor, putovanje, susrete sa prijateljima i porodicom. U avgustu, međutim, počinjemo da primećujemo kako se broj preostalih letnjih dana brzo smanjuje.

Možemo da žalimo što nismo otputovali na mesto o kojem smo sanjali, što nismo proveli dovoljno vremena sa bliskim ljudima ili što nismo uradili sve što smo planirali. Umesto da se usredsredimo na ono što još možemo da učinimo, počinjemo da sabiramo sve ono što nismo stigli.

U ovu zamku naročito je lako upasti u vreme društvenih mreža. Fotografije egzotičnih putovanja, restorana, plaža i porodičnih odmora mogu da stvore utisak da svi oko nas provode savršeno leto. Stvarnost većine ljudi ipak je mnogo običnija.

Kraj odmora znači povratak obavezama

Drugi važan razlog jeste pomisao na povratak rutini. Za odrasle to može da znači završetak godišnjeg odmora, ranije ustajanje, više obaveza i manje vremena za predah. Deci i roditeljima dodatno predstoji početak nove školske godine.

Istraživanja promena raspoloženja tokom školskog raspusta i nastavnog perioda pokazuju da sam ritam obaveza i svakodnevni "mali stresovi" mogu da utiču na naše stanje.

Kod ispitivanih tinejdžera primećene su razlike u nivou negativnog raspoloženja i svakodnevnog opterećenja u zavisnosti od toga da li je trajao raspust ili školski period.

Zato nije neobično da sama pomisao na septembar izazove napetost i pre nego što taj mesec zaista stigne.

I kraći dani imaju uticaj

Pred kraj leta počinjemo da primećujemo i prirodne promene u okruženju. Dani postaju kraći, večeri svežije, a dnevne svetlosti ima manje nego u junu ili julu. Za neke ljude to može da bude dodatni znak da se završava period koji povezuju sa aktivnostima i odmorom.

To, međutim, ne znači da je august blues isto što i sezonska depresija, odnosno sezonski afektivni poremećaj. Ovu razliku važno je naglasiti. Avgustovska melanholija neformalan je naziv za prolazno emocionalno stanje, dok je sezonski afektivni poremećaj zdravstveni problem koji zahteva stručnu dijagnozu i lečenje.

Kako se ispoljava avgustovska melanholija?

Ne postoji konačna lista simptoma, jer svako može drugačije da doživljava kraj leta. Najčešće se javljaju:

• tuga i nostalgija zbog leta koje prolazi,
• razdražljivost ili pojačana nervoza,
• osećaj da je odmor prošao prebrzo,
• nemir zbog povratka na posao ili u školu,
• manjak motivacije,
• umor,
• teškoće sa koncentracijom,
• pojačana potreba za odmorom i osamljivanjem,
• osećaj da tokom leta "ništa nismo stigli da uradimo".

Kod nekih se javlja i karakteristično odbrojavanje: "Ostale su još samo dve nedelje", "Imamo još svega nekoliko vikenda" ili "Septembar samo što nije stigao". Problem je u tome što nam neprestano razmišljanje o kraju leta oduzima mogućnost da uživamo u onome što još traje.

Kako se izboriti sa avgustovskom melanholijom?

Jedan od najboljih načina da se izborimo sa ovim stanjem jeste da prihvatimo činjenicu da će se leto zaista završiti. Možda zvuči banalno, ali upravo otpor prema toj pomisli može dodatno da poveća napetost.

Umesto pravljenja ogromne liste svega što moramo da uradimo pre kraja leta, bolje je izabrati jedno ili dva mala zadovoljstva. To može da bude večernja šetnja, kupanje u jezeru, večera na balkonu, izlet van grada, druženje sa prijateljima ili jednostavno čitanje knjige na otvorenom.

Psiholozi koji se bave ovom pojavom ističu da može da pomogne usredsređivanje na ono što još imamo, umesto isključivo na ono što se završava. Takođe, ne bi trebalo sebi da namećemo pritisak da leto mora da bude savršeno i ispunjeno spektakularnim događajima.

Sačuvajte malo leta u jesenjoj svakodnevici

Povratak obavezama ne mora da znači potpuni oproštaj od svega što nam je prijalo tokom leta. Ako smo uživali u dugim šetnjama, druženjima ili večernjim izlascima, vredi pokušati da barem neke od tih aktivnosti zadržimo i tokom jeseni.

To je važno zato što problem nije uvek samo u završetku leta. Ponekad nam teško pada nagla promena načina života, odnosno prelazak sa mnogo slobodnog vremena na gotovo potpuno ispunjen raspored.

Može da pomogne i promena perspektive. Jesen najčešće povezujemo sa završetkom leta, iako i ona može da donese mnogo prijatnih iskustava. Vredi isplanirati nešto čemu ćemo se radovati, poput susreta sa prijateljima, koncerta, vikend-putovanja, odlazaka u bioskop ili nove fizičke aktivnosti.

Slična strategija može da pomogne i nakon godišnjeg odmora. Ako ubrzo po povratku isplaniramo nešto prijatno, prvi dani svakodnevice neće izgledati kao neprekidan niz obaveza.

Najvažniji su san, kretanje i kontakt sa ljudima

Na raspoloženje utiču i osnovni elementi svakodnevnog života. Redovan san, fizička aktivnost, boravak na svežem vazduhu i druženje mogu da nam pomognu da lakše prođemo kroz ovaj period promena.

Nije potrebno odmah uvoditi velike promene. Nekoliko desetina minuta šetnje, redovan odlazak na spavanje i ograničavanje višesatnog pregledanja društvenih mreža mogu da budu korisniji od pokušaja da raspoloženje "popravimo" jednom velikom odlukom.

Ne bi trebalo zaboraviti ni dnevnu svetlost. Pošto se krajem leta dani postepeno skraćuju, poželjno je što više koristiti prirodnu svetlost, naročito ujutru i tokom dana.

Kada treba potražiti pomoć?

Tuga povezana sa završetkom leta uglavnom je prolazna. Međutim, ako loše raspoloženje dugo traje, postaje sve intenzivnije ili značajno otežava svakodnevno funkcionisanje, ne treba sve pripisivati prolaznoj melanholiji.

Zabrinjavajući znaci mogu da budu:

• dugotrajan gubitak interesovanja i sposobnosti za uživanje,
• izraženi problemi sa snom ili apetitom,
• neprekidan osećaj beznađa,
• jak strah,
• povlačenje iz kontakta sa drugim ljudima ili
• teškoće u obavljanju svakodnevnih obaveza.

U takvoj situaciji potrebno je razgovarati sa lekarom ili stručnjakom za mentalno zdravlje.

Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!

BONUS VIDEO:

(MONDO)